Путник Русо

Морис Квентин де ла Тур, „Портрет Жан-Жак Русоа“, 1753.

Тема овог есеја биће Русоово жанровски тешко одредиво дело Сањарије усамљеног шетача. Збирка есеја, дневнички запис, наставак Исповести? Сањарије усамљеног читача провоцирају својом жанровском недефинисаношћу.

Русоова дела обележила су мисао и књижевност 18. века, инспирисала су на политичком, етичком, филозофском, педагошком и књижевном плану. Русо политичке иницијаторе француске револуције инспирише Друштвеним уговором, Јулија или Нова Елоиза његов је одговор на Ричардсонове епистоларне романе и парадигма је сентименталног романа, Исповести су пишчев књижевни аутопортрет, а Сањарије сведочанство о обожавању природе, самоће, тишине и изолације.

Русо инсистра на повратку природи, на предцивилизацијску природност и неисквареност. Он доприноси популаризацији институције образовног путовања – сам је препешачио Алпе. Но, он не обраћа пажњу на споменике, артефакте цивилизације, као већина тадашњих путника, колико на пејзаж којим је окружен, узвишену слику природе. Његове јунакиње идеал су природног и парадигме јунакиња сентименталних романа које ће послужити као узор и предложак за многе друге јунакиње каснијих романа – мадам де Турвел Шодерлоа де Лаклоа (Опасне везе), Стендалову госпођу Ренал (Црвено и црно), Флоберову госпођу Арну (Сентиментално васпитање), Татјану Ларину Алесандра Сергејевича Пушкина (Оњегин). Наставите са читањем