Miodrag Loma o Fridrihu Helderlinu

za-naslovnu-stranu

Ali da bismo pristupili Helderlinu nije nam dovoljno samo njegovo duhovnoistorijsko situiranje, nije nam dovoljan samo prikaz njegove povesne duhovne situacije, koju obavezuju različiti pretežni duhovni uticaji. Potreban nam je dodatni uvid u ono što u Helderlinovom duhovnom slučaju, kako smo već naznačili, osobeno modifikuje ta opšta duhovnopovesna stremljenja. To je njegov lični pesnički dar. Do tog individualnog i personalnog talenta možemo doći samo jednom egzistencijalnom analizom, ali bez redukcije na njegov puki fenomen, nego upravo s obzirom na njegovo modifikaciono dejstvo na druge duhovne fenomene, jer se u tome samo i pojavljuje. Naime, Helderlin je nešto video. To znači da je nešto duhovno doživeo svojim unutrašnjim pogledom, ali ne samo sa njegove vizuelne strane, nego celovito – svim svojim duhovnoduševnim spoznajnim snagama usredseđenim u tom duhovnom pogledu, i to kao živu stvarnost osetno prisutnu u svim njenim dimenzijama.

Upravo to što je video morao je da nam prenese. To je bilo njegovo pozvanje i poslanje. To je, štaviše, bio smisao njegovog života, te istovremeno i dar i zadatak kojim je osmišljen kao jedinstvena ličnost, kao neponovljiva pesnička osobenost. To toliko značajno da se mora saopštiti jeste jedno osobeno krajnje viđenje, jeste jedan duboki lični doživljajni uvid u same osnove egzistencije, koji se tiče svakoga, a koji je dobijen da bi kao lično delotvoran bio prenet svakom ponaosob i svakoga se lično dotakao. Upravo je to krajnje viđenje najznačajnije, jer je celovito, jer nas ukorenjava sa površine naše egzistencije do u dubinu postojanja koja je u prisnom dodiru sa samim bićem. Ali to potpuno videlaštvo je kod pesnika proces. Ono je lični dar koji se razvija ličnim trudom, koji se mora živeti. Pesnicima se tek postepeno raskravljuju, otvaraju oči duše, tek im se malo po malo produbljuje nutarnji pogled ka biću stvari. Utoliko Helderlina možemo shvatiti u ličnoj biti samo na osnovu krajnjeg dometa njegovog pesničkog viđenja. Pesničku egzistenciju počinjemo da shvatamo tek sa vrhunca njenog videlaštva.

U tom smislu je pravi Helderlinov početak – na njegovom kraju, u njegovom poznom pesništvu, čiji je pogled usredsređen na Hristov lik. Helderlinov suštinski doživljaj jeste doživljaj Hrista, koji je po svojoj dijaloškoj prirodi istovremeno jevanđeoski i lični. Sa duhovnopovesnog stanovišta je taj doživljaj jevanđeoski nadahnut, štp pokazuje presudnost ovog duhovnog uticaja za samopotvrđivanje Helderlinovog jedinstvenog stvaralačkog dara, te time hijerarhizuje celokupnost duhovnoistorijske uticajnosti. A sa egzistencijalnog stanovišta taj doživljaj se lično zbiva, zahvaljujući ličnoj prijemljivosti, nadarenosti za takvo nadahnuće i takvo zbivanje. Ono lično, već po samoj svojoj različitosti, mora unekoliko samim sobom modifikovati ono jevanđeosko što se u njemu bitno zbiva, ali ne oštećujući njegovu bit, niti je krivotvoreći – nego, naprotiv, ponovo je samim sobom potvrđujući u potpunosti, ponovo je sasvim egzistencijalno ostvarujući, oživotvoravajući, tako što se po sebi osobeno, ali njoj dosledno – rađa iz nje.

Izvor: Miodrag Loma, „Slika Hrista u Helderlinovom pesništvu“, Centreks, Valjevo 2003.

Ilustracija: Fridrih Helderlin kao mladić (u kombinaciji sa rukopisom jedne od njegovih pesama)