Časopis „Eros“

Jedina četiri broja američkog časopisa „Eros“

Časopis Eros bio je posvećen slikarstvu, književnosti i popularnoj kulturi. Bavio se obradom različitih umetničkih sadržaja koji su u sebi nosili erotske elemene, nezavisno od vremena i prostora nastanka. Časopis svedoči o trajnoj konzervativnosti kojom je američka kultura izložena, uprkos blistavoj, ali tankoj, površini demokratičnosti, slobode izražavanja i mogućnosti pojedinačnog delanja.

Časopis Eros izašao je u četiri broja tokom 1962. godine. Umetnost koja bi na bilo koji način bila subverzivna i u sukobu sa dominantnom estetikom američke srednje klase pedesetih i šezdesetih godina 20. veka bila bi favorizovana. No, to je i doprinelo da njen urednik, Ralf Ginzburg, odleži osam meseci u zatvoru zbog vređanja javnog ukusa, morala i ponašanja. Sloboda podrazumeva i spremnost na odgovornost. Nastavite sa čitanjem

Последње позирање Мерилин Монро

Портрети Мерилин Монро које је начинио Берт Стерн

Петог августа 1962. године Мерилин Монро пронађена је мртва. Непуна три месеца раније, 19. маја 1962, отпевала је Happy Birthday, Mr. President Џону Кенедију. То је био вокални увод у последње позирање. Визуелни је уследио са фотографисањем за магазин Vogue. Неколико недеља пре смрти, Норма Џин Бејкер састала се у хотелу Bel-Air са америчким фотографом Бертом Стерном. Каснила је пет сати. Берт имао довољно времена да купи шампањац.

Одакле црвене мрље у облику латиничног слова X? Мерилин их је направила, али не лаком за нокте, већ обичним црвеним маркером. Глумица није одобрила ниједну од ових фотографија, о чему и сведочи акт прецртавања. Није јој се допало како је изгледала, ожиљак од недавне операције на средини стомака био је видљив (изричито је захтевала од Стерна да га уклони каснијом обрадом, што он није учинио). Пијанство је очигледно. Умор и отупелост, то су доминантна стања које најфотогеничније лице двадесетог века oдаје. Оно, из секунде у секунд, поприма готово гротескно обличје, изопачено, злослутно увијеног осмеха, баш као што је и сва каснија, неслућено бестијална конзумација њеног лика. Та конзумација се огледа у декору тинејџерских соба (поред којих свакодневно пролазим), отирача за ципеле (испред станова у које сам улазила), шоља за кафу (из којих сам пила) и свакаквих других, и у новчаном и у естетском смислу јефтиних и беспотребних предмета. И даље учествујемо у експлоатацији лица Норме Џин Бејкер. Наставите са читањем