Ljubomir Micić: „Hvala ti, Srbijo lepa“

Image result for ljubomir micic

Dugo sam snevao o tebi. Celo bolno detinjstvo i celu mukotrpnu mladost – ratova i revolucija… A danas?… Zablude praznog nacionalizma i moji snovi o geniju moje rase, razbijeni su grubo i svirepo. Ti si ih razbila, ti si ih sama uništila svojom masnom pesnicom. (Nema genijalnih rasa – ima samo genijalnih ljudi!) Istina je, bio sam sumanut posle prvog sudara. Jer najteže je podneti od onoga koga se najviše vole. A ja sam te dugo voleo, jer su te toliki prezirali i mrzeli, gori od tebe. Pa ipak, osvestio sam se osnažen i uzvišen. Pobedio sam te u sebi i pregoreo u zoru jednog letnog dana, u blizini neba, u blizini meseca, pod onim istim zvezdama, koje od iskona padaju nad mojim Balkanom. Hvala ti, Srbijo lepa! … Ne zameri Srbijo: ja ne mogu da laskam tvojoj umišljenoj lepoti, kao tvoji pripuzi i pelikani. Ja ne umem da muzem steone države. Ja nisam tvoj strvinar ni tvoj sisavac. Ja sam samo pesnik, slobodan i nov… Zašto smo ti mrski svi mi, koji ne umemo da pužemo ispred tvojih nogu? … Najzad, zašto su žandarmi i političke partije i njihovo zakonito čedo korupcija – srž tvoje kulture i civilizacije? Ua! … Ljuto nas peku sve tvoje patnje i tvoji bolovi… A slava tvoje dične demokratije dovodi nas do najdubljih očajanja… Hvala ti Srbijo lepa!

Fotografija: Ljubomir Micić, Pariz, 1932.

„Zenit“

Y4Y6Y7

„Zenit“ je bio avangardni umetnički časopis koji je izlazio od februara 1921. do maja 1924. godine u Zagrebu da bi potom njegov osnivač i urednik Ljubomir Micić nastavio sa izdavanjem časopisa u Beogradu, sve do decembra 1926. godine, kada je objavljen poslednji broj.

„Ubrzo nakon rađanja dadaizma Tristana Tzare u Švicarskoj 1916. i u Zagrebu se osniva sličan pokret Zenitizam (februar 1921.) na inicijativu tri autora Ljubomira Micića, Ivana Golla i Boška Tokina, koji su živjeli u tri različita grada (Zagreb, Pariz, Beograd). Ukupno je izašlo 43 broja časopisa, od kojih su neki brojevi bili osobito zapaženi u propagiranju internacionalnih avangardih pravaca u tadašnjoj Jugoslaviji (ekspresionizam, futurizam, ruski konstruktivizam, dadaizam), a svojim oblikovanjem i sadržajem bili su ravni sličnim srednjovuropskim umjetničkim ostvarenjima. Časopisi su bili oblikovani kao cjelovito umjetničko djelo, kao simbioza pjesništva i likovne umjetnosti, što je tada bila jako en vogue. Redakcija se praktički morala preseliti u Beograd jer je časopis nakon par cenzuriranja, ali ipak redovnog izlaženja – 1924. nakon polemike koja se razvila o njemu i njegovu uredniku, došao do toga da mu je daljnje izlaženje u Zagrebu bilo nemoguće. Nakon prelaska u Beograd, – nisu prestale muke izdavača, -časopis je izlazio, ali neredovito, na kraju je trajno zabranjen 1926 zbog komunističke propagande.“ *

SVI BROJEVI ZENITA

Preporuka: Monoskop