Impresije povodom jedne Bramsove kompozicije

Ivan Šiškin, „Jutro u borovoj šumi“, 1889. (detalj)

Ivan Šiškin, „Jutro u borovoj šumi“, 1889. (detalj)

Povodom iskri lepote. Povodm života koji provedeš u ovom gradu, a koji bi proveo i u bilo kom drugom. Povodom prijateljstava koja prekineš, povodom ljubavi koje ostave utisak, neodrediv i kratak.

Povodom lepote koju donosi jesen, povodom saznanja da će dani biti kraći i da će se sećanje kretati baš tvojom ulicom tokom jutra. Povodom susreta i šetnji, povodom svih lica i predela. Nastavite sa čitanjem

Impresija povodom jedne arije koju je otpevao Enriko Karuzo

Bartolomeo Kavarozi, „Bogorodica i Hrist“, 1622. (detalj)

Bilo je leto kada sam prvi put čula ovu kompoziciju u izvođenju italijanskog tenora Enrika Karuza (1873-1921), na večernjem programu prikazivan je film Vudija Alena Match Point iz 2005. godine. Ova kompozicija je poput lajtmotiva, a Karuzo ju je, zapravo, prvi put izveo u operi Kradljivci bisera Žorža Bizea, koju je nedavno bilo moguće pogledati u okvru prenosa Metropoliten opere, u jednom od bioskopa. Karuzov život poklapa se sa periodom kada je Marsel Prust živeo i pisao. To je doba belle epoque, period bez velikih ratova u Evropi, internacionalizma, umetnosti.

Kompozicija nosi u sebi, nisam bez razloga pomenula godišnje doba, određenu težinu sparne letnje noći, guste poput starog parfema, neprobojnog, koji u nozdrve kao da praši puder, a ne tečnost. Potom, sledi opijenost. U mraku, potpuno opuštenog tela, sa rukama daleko od sebe, zatvorenih očiju, slušalac čuje viteza nekog davnog, herojskog doba, zamišljenog, koji uz draperiju, koja se talasa usled noćnog povetarca, stoji i razmišlja. Ili, u nekom gradu, Napulju, recimo, neko ko svoj život, bremenit prošlošću, vidi u potpunosti bez prošlosti. „I oseti se usamljenom poput prazne kuće“, napisao je Flober. Nastavite sa čitanjem