Slike umetnika na zidu u filmu „Samo ljubavnici preživljavaju“ Džima Džarmuša

Only-lovers-leftalive-6

Only Lovers Left Alive, poslednji film američkog reditelja Džima Džarmuša, sadrži scenu gde je nekoliko sekundi oko kamere zadržano na zidu dnevne sobe jednog od junaka filma, Adama. Na zidu se nalaze uramljene fotografije svih ljudi tokom duge istorije (uglavnom zapadne) kulture koje su modernog vampira inspirisale duhovno, intelektualno i stvaralački.

Na prvoj slici prepoznajemo Baha, Leonarda Koena, Meri Volstonkraft, Poa, Malera, Kafku, Toma Vejtsa i engleskog baroknog kompozitora Henrija Persela.

Na drugoj slici prepoznajemo Vilijama Blejka, Peti Smit, Njutna, Frenka Zapu, Igi Popa, Barouza i Kristofera Marloa.

Na trećoj slici prepoznajemo Bodlera, Bastera Kitona (setimo se Bertolučijevog filma „Sanjari“ gde se vodi dilema ko je bolji komediograf – Kiton ili Čaplin), Nikolu Teslu, Remboa, Emili Dikinson, Džejn Ostin, Oskara Vajlda, Bili Holidej, Frenka Sinatru.

Još jedna od zanimljivosti filma jeste odabir dva grada u kojima se radnja dešava. U pitanju su Detroit i Tandžir. Tandžir, grad na severu Maroka, poznat je po tome što je u njemu dugo boravio Vilijam Barouz. Detroit, grad duhova, napušten industrijski grad, idealno je mesto odbeglih od savremene civilizacije koja stoji nasuprot vrednostima duhovnih tragalaca čiji su portreti na Adamovom zidu. Nastavite sa čitanjem

Утицај Вилијама Блејка на популарну културу 20. века

Томас Филипс, „Портрет Вилијама Блејка“, 1807.

Додатак Блејковом утицају на поп културу 20. века је и приложени видео о коме нисам успела да пронађем детаљније информације. Непознати аутор видеа са Блејковим култом комбинује култ рок хероја 20. века: Џима Морисона и Ијана Кертиса, фронтмене група The Doors и Joy Division. Ту је, наравно, и Боб Дилен.

Међутим, пре ових, за нас најпознатијих референци, било је других уметника које је инспирисао енглески ексцентрик, визионар, неуморни радник на пољу слике и речи, њиховог заједничког деловања и, најзад, на пољу довршавања сопственог митолошког система који ми и даље дешифрујемо.

Томас Харис, амерички писац, творац романа о серијском убици Ханибалу Лектору, имао је значајан однос према Блејковим цртежима. У књизи Црвени змај, што је алузија на Блејков цртеж (овде) главни јунак опседнут је истоименом Блејковом сликом. У роману Ханибал, серијски убица Ханибал Лектор држи један други Блејков цртеж (овде) на зиду своје собе. Остаје да се питамо зашто је писац својим серијским убицама придружио, као естетски одабир, ове цртеже, да ли да додатно потврди њихов карактер негативаца или да, напротив, њихову злоћу релативизује, с обзиром на снажну симболичку и филозофску позадину ових цртежа. Наставите са читањем