Зашто је Роуз Девит Бјукартер једна од омиљених филмских хериона?

Постер за филм „Титаник“ из 1997. године

Добро памтим прва три филма која сам гледала у биоскопу. Први је био Изгубљени свет (то је, заправо, други део филма Парк из доба јуре). Отац је млађу сестру и мене водио у Дом синдиката. И данас се сећам уличног светла које ми је деловало као да су се звезде супустиле на тада (данас незамисливо) потпуно празну улицу Кнеза Милоша којом смо се враћали кући, била је недеља. Други филм који сам гледала у биоскопу био је Титаник, гледали смо га опет нас троје, у биоскопу са најнеобичнијим именом на свету (за један биоскоп), Рода. Трећи филм сам гледала са сестром, овога пута без оца, опет у Роди, филм се звао Нотинг Хил. Био је то период 1997-1999. године.

Сва три филма означила су неку моју фасцинацију, чему филмови у том узрасту и служе. Главни глумац првог филма био је најлепши мушкарац кога сам до тада видела у свом животу, Џулија Робертс је у Нотинг Хилу имала прелеп плави комплет и дистинктивну црну беретку коју је носила са црним наочарима за сунце, а главна јунакиња филма Титаник, Роуз Девит Бјукартер заувек је постала део мене, она је била моја прва и омиљена филмска хероина са којом сам се дуго идентификовала.

Роуз је била млада девојка заробљена у свету конвенција. Она је за мене представљала принцип модерности, самосвести, одлучности, храбрости, слободе, отреситости. Њен карактер, слабост и снага у истој личности, њено облачење, љубав према уметности и доктору Фројду, њена емоционална нестабилност, нека врста права на слабост коју је себи допустила и са којом се бори или се не бори били су разлози због којих ме је овај карактер опчинио. Најзад, свидела ми се због храбрости да се брзо и без калкулисања, потпуно отвореног срца препусти мушкарцу у кога се заљубила. Наставите са читањем