Huan Oktavio Prens: „Govorio je da piše da bi znao zašto živi“

„Govorio je da piše da bi znao zašto živi. Moj moto je bio da čovek treba da piše zbog unutrašnje potrebe za tim, jer ako piše samo da bi se zabavljao, onda nije pravi pesnik. Pesnik živi jedan dramatičan odnos sa rečima. To je ono što običnom čoveku nije mnogo važno. Za pesnika jedna reč ili jedan zarez su toliko važni, kao da stavlja svoj život na kocku.“

„Uvek sam delio sudbinu zemlje u kojoj sam živeo. Nikada se nisam osećao kao gost, nego domaćim.“

„Argentina je zemlja emigranata. Svaki Argentinac ima još neku otadžbinu. I kad se kaže odakle dolaze Argentinci, odgovor je: sa broda.“

Huan Oktavio Prens, argentinski piac. Iz intervjua povodom gostovanja na skupu „Dani Vaska Pope“ u Beogradu.

Iz moje beležnice, zapisano 2. jula 2008.

Advertisements

Man Rej o slobodi i stvaralačkoj radosti

Image result for man ray

Oduvek su postojale, a postojaće i dalje,  dve teme u svemu što sam radio: sloboda i radost.

Es gab immer und gibt immer zwei Beweggrunde fur alles was ich tue: die Freiheit und die Freude.

There have always been and still are two themes in everything I do: freedom and pleasure.

Iz moje beležnice 2007. godine.

Fotografija: Man Rej, „Lippen an Lippen“, 1930.

Bronzana skulptura i snovi

Ništa vam ne pripada više nego vaši snovi. Ništa nije u tolikoj meri vaše delo! Materija, oblik, trajanje, glumac, gledalac – u tim komedijama ste vi sami. – Fridrih Niče

Antičke bronzane skulpture deluju kao nepokretni, zaustavljeni san. Uz ovaj Ničeov odlomak dopalo mi se da postavim fotografiju skulpture boga sna, Hipnosa, za koju sam saznala da je u Britanskom muzeju u Londonu. Takođe, pronašla sam jedan stari katalog bronzanih skulptura koje su u pomenutom muzeju, a koji možete pogledati ovde. Skulptura je pronađena u blizini Peruđe, a u Britanski muzej dospela je 1866. godine. Detaljnije o njom možete, takođe, pročitati u pomenutom katalogu (link)

O Kazanovi

Kazanova

„Rekao mi je da je on slobodan čovek, građanin sveta.“ – Miron o Kazanovi, iz pisma Albertu fon Haleru 21. juna 1760.

„Znate, vi ste veoma lep čovek.“ – Fridrih Veliki Kazanovi 1764. u parku dvorca Sansusi, iznenada se zaustavivši i osmotrivši ga.

„Zna li ona da je jedino tvoje bogatstvo glupost ljudi?“ – Kazanova kockaru-varalici Kročeu.

„Kažu da je književnik, ali sa duhom sklonim spletkama, da je bio u Engleskoj i Francuskoj, da se kod kavaljera i žena služio nedozvoljenim sredstvima, jer je oduvek bio njegov manir da živi na račun drugih, i da vara lakomislene.. Kada se čovek upozna sa imenovanim Kazanovom, vidi mu na licu bezverje, obmanu, blud i pohotljivost, sve to na užasavajući način spojeno.“ – Tajni izveštaj venecijanske inkvizicije 1755.

„Živeo sam kao filozof.“ – Kazanovine poslednje reči.

„Koliko sam puta u svom životu učinio nešto što mi je bilo odvratno i što nisam mogao da shvatim. Ali bejah gonjen nekom tajanstvenom silom, kojoj se svesno nisam opirao.“ – Kazanova u memoarima.

„Drukčije sada stvari izgledaju, tražim sebe, ali me nema. Nisam onaj koji sam bio, niti smatram da sam: bio sam. – Potpis na Kazanovinom portretu iz starih dana.

„Sve zavisi od toga da imaš hrabrosti.“ – Kazanova

Ovih nekoliko citata stoje na početku svakog poglavlja biografske knjige koju je Štefan Cvajg posvetio Kazanovi. Sve preporuke za Cvajgovo delo posredstvom koga se detaljno upoznaje život ovog italijanskog pisca, pikara, bonvivana i filozofa.

Izvor: Štefan Cvajg, „Neimari sveta (I knjiga)“, preveo Slobodan Janković, Rad, Beograd, 1983.

Dieter Knopp o modernoj umetnosti i tradiciji

Moderna umetnost učila nas je da napuštamo tradiciju. Ovo bi trebalo da nas nauči da prekinemo sa tradicijom moderne umetnosti. – Dieter Knopp

Citirano prema: Paolo Portoghesi, „Evropski horizont“, u: Jedinstvena vizija arhitekture. Kritička antologija, priredio Slobodan Selinkić, prevod Srđan Vejvoda, Radionica SIC, Beograd, 1989.

Teodor Adorno o pravom polju filozofije

Image result for theodor adorno mirror portrait

Tužna nauka, od koje pravim ovaj dar za prijatelja, odnosi se na oblast koja je od pamtiveka bila smatrana za pravo polje filozofije, ali koja je, posle pretvaranja ove druge u metod, postala žrtva intelektualnog nemara, mudrijaške ćudljivosti i na kraju zaborava: na podučavanje ispravnom životu.

Izvor: T. W. Adorno, Minima moralia: Refleksije iz oštećenog života, preveo Aleksa Golijanin.

Ovde možete preuzeti čitavu knjigu.

Fridrih Niče: „Meni pripada preksutrašnjica“

„Meni pripada tek preksutrašnjica. Neki se rađaju posthumno.“

„Strahopoštovanje prema sebi; ljubav za sebe; bezuslovna sloboda sa samim sobom.. Pa dobro! To su jedini moji čitaoci: šta preostaje? Ostatak je samo čovečanstvo kome se mora biti nadmoćan snagom, visinom duše – prezirom…“

Citat: Fridrih Niče, dva odlomka iz knjige „Antihrist“

Slika: Edvard Munk „Tri genija – Ibzen, Niče i Sokrat“, 1909.

Vilijam Blejk: „Svet imaginacije je svet večnosti“

Blake

Dva odlomka iz Blejkove „proročke“ poeme Jerusalim: Emanacija velikog Albiona ilustrativna su za ovu temu:

Svet imaginacije jeste svet večnosti. To je božanski zagrljaj u koji ćemo posle smrti fizičkog tela svi otići. Svet imaginacije beskrajan je i večan, dok je fizički svet samo krajan i prolazan.

Ja ne znam ni za jedno drugo hrišćanstvo, ni jedno drugo jevanđelje, do slobode da čovek kroz umetnost izražava svoju božansku imaginaciju – imaginaciju, stvarni i večni svet, kojega je ova trošna vasiona samo jedna bleda senka, u kome ćemo živeti u svojim večitim ili imaginativnim telima, kad ovih smrtnih nestane.

Preporuka za novu knjigu o Vilijamu Blejku (preuzeta sa facebook stranice The Ritman Library) je delo Tobije Čurtona (Tobias Churton) Jerusalem! The real life of William Blake izdate u Londonu 2015. godine. Blejkovi crteži koji prate ovu objavu pripadaju pomenutom delu, poslednjem i najdužem u pesnikovom opusu.

The real life of William Blake was his spiritual life, which Tobias Churton, acclaimed biographer of such diverse personalities as Elias Ashmole (“The Magus of Freemasonry: The mysterious life of Elias Ashmole”) and Aleister Crowley (“Aleister Crowley: The biography”) describes on the basis of ‘never before published records – letters, diaries, pamphlets and books’, casting ‘unprecedented light and perspective on William Blake’s life and times’. In this book, Churton argues that ‘Blake believed Man does not “belong” to society; rather, we are all members of the Divine Body, co-existent with God’. Blake was ‘concerned with a total spirirtual revival – what had gone wrong with Man, and how to put it right’.

„Budi poput ogledala…“

Budi poput ogledala – sve slike sveta može primiti a ni jedna uz njega ne prijanja, niti ga i jedna uslovljava. Ti nosiš bezvremenu odgovornost jer si tvorac svih slika sveta koje opaža tvoj spoljni ili unutrašnji pogled. Vrlinom izložene odgovornosti, izlišno je da se ti prilagođavaš svetu – nek se svet prilagođava tebi.

Dragoš Kalajić, „Kodeks solarnog reda“, (odlomak).

Fotografije: Duane Michals