Девет година блога А . А . А

Фотографија: Ана Арп, 2010.

Фотографија: Ана Арп, 2010.

Зашто си затворио врата
од своје празне собе?

У њој ничега нема,
нико ти не може ништа однети.
Зашто чуваш ту празнину,
зашто чуваш те сенке по зидовима?

Брат ти је узалуд куцао,
пас је дуго цвилио на прагу.

Кад би сад наишао лопов
који уме без кључа да их отвори,
кад би се однекуд појавио разбојник
да их развали,

био би то Божји знак
да ниси заборављен и да ти спаса има.

Петар Пајић – „Празна соба“

А.А је писац и путник.

А.А пише жанровски недефинисане књиге, приче и есеје. Међу првима у свету је почела да сајт користи као калуп/форму за уметничко дело.

Једном годишње путује. Том приликом фотографише и пише фрагментарну прозу о утисцима, сновима, сећањима, људима, бојама, уметности, воћу и облацима. Наставите са читањем

A . A . A у онлајн порталу „Before After“ (интервју)

Фотографија: Немања Кнежевић

Крајем октобра у посету сам примила сараднике портала Before After, Јовану Буљугић, новинарку, и Немању Кнежевића, фотографа. Јована ме је позвала да будем део рубрике „Предмети“, да издвојим оне предмете који ми значе и да о њима нешто кажем. Потом су уследила и њена питања која се тичу мог рада, књига, рада на А.А.А, као и путовања.

Цео интервју можете прочитати овде.

А . А . А у онлајн часопису „Stella polare“ (интервју)

Фотографија: Милан Кривокућа

Крајем октобра уредница и једна од ауторки сајта Stella polare, Оливера Драгишић, историчарка и сарадница Института за новију историју Србије, послала ми је неколико питања која су ме подстакла на одговоре који су прави мини есеји. Интервју се тицао мог рада, смисла путовања, књига које сам објавила (Три мита, Јабуке), околности у којима је А.А.А настајао и у којима сам се ја формирала. Интерју носи наслов Одазивање плавиштима. То је алузија на плавишта, слику природе која заузима значајно место у мојој првој књизи.

Цео интервју можете прочитати овде.

A . A . A у подкасту MISHKA.irl (интервју)

Лого дизајн инстаграм подкаста MISHKA.irl

Милица Мишељић је ауторка инстаграм подкаста MISHKA.irl посредством кога истиче особе које живе у Србији или Америци а баве се различитим креативним занимањима. Она је дошла до обе моје књиге, прати рад овога места и позвала ме је на интервју. Крајем јуна разговарале смо на различите теме, углавном о мојој првој и другој књизи, о књижевности и уметности уопште. Због техничких сметњи разговор је снимљен у два дела.

Најаву нашег разговора можете погледати овде.

Први део интервјуа можете погледати овде.

Други део интервјуа можете погледати овде.

A . A . A у упитнику портала „Казаљка“

Фотографија: Алекса Митринић за потребе магазина „Плезир“ (детаљ)

Почетком октобра 2020. један од сарадника портала Казаљка позвао ме је да кажем нешто о себи и свом раду кроз упитник.

Сва питања и одговоре можете читати овде.

Осам година блога А . А . А

Фотографија: Ана Арп

Фотографија: Ана Арп

Фотографија: Ана Арп

Поводом осмог рођендана желим да пишем о томе зашто сматрам да је А.А.А уметничко дело, без обзира на све његове префиксе – блог, часопис, интернет место – које му читаоци или ја додајемо у разговору, трудећи се да будемо вербално економични, а, верујем, свесни њихове неадекватности.

А.А.А није уметничко дело зато што се састоји од мојих есејистичких или фикционалних радова. И да је тако, сама форма, опет, не би имала основа за назив уметничког дела. Садржај се састоји од мојих есеја, мојих приказа одређених уметничких дела, постављених у однос према мом, често слободном, и за критику, (можда) неприхватљивом и неодбрањивом доживљају, као и директно пренетих одломака, есеја, поезије других уметника и критичара.

Тако организован садржај твори ауторски језик који не сматрам галеријом или зборником, чији сам ја кустос или уредник, већ га видим као нову врсту уметничког дела. Индивидуалан доживљај и изражена ауторска инте(рве)нција, нови језик творен односом цитираног и приказаног, дијалог две објаве, временски удаљене, наизглед садржински неповезане, распоред објава, називи темата, ознака, категорија, све то је моја поставка која појединачно гледано не би морала бити уметност, али она то јесте када се посматра у целини. Наставите са читањем

А . А . А у рубрици „Писци препоручују“ интернет магазина „Плезир“

Фотографија: Алекса Митранић

Крајем децембра 2018. година уредница интернет магазина Плезир, Теодора Коврлија, позвала ме је да дам свој прилог рубрици Писци препоручују. Требало је да доставим свој списак наслова. Следи моје виђење списка књига које бих сваком препоручила. Уместо традиционалног начина представљања књига кроз списак и скенирану насловну страну књиге, одлучили смо се за другачији приступ. Алекса Митранић је фотографисао моје књиге, које су дубоко уткане и у ткиво овог интернет места.

Целокупан текст можете читати овде.

А . А . А на отварању изложбе „Секвенце уметности“

На отварању изложбе „Секвенце уметности“

У петак 16. августа 2019. године отворена је изложба „Секвенце уметности“ у Кући легата у Београду. Имала сам прилику да напишем текст за каталог и говорим на отварању.

Изложба ће бити отворена до краја августа и продајног је карактера. Детаљније о изложби можете погледати на сајту, инстаграм и фејсбук страници пројекта.

Следи мој текст из каталога, а затим и текст ауторки изложбе, Сузане Вуловић, Милене Апостоловић и Милице Лојовић.

*

На изложби која је пред вама бићете у прилици да видите радове двадесет четири уметника, рођена у распону од 1985. до 1995. године у Македонији, Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији и Словенији.

Уметници, просторно и временски блиски, својим радовима сведоче о праксама које су могли развити на матичним академијама, али и о одређеним културним, социјалним и историјским датостима и проблемима.

Осим набројаних „спољашњих чинилаца“ које можемо сматрати за утицај и заједнички именитељ ових међусобно веома различитих дела, како формално, тако и садржински, ту су, не смемо их занемарити, и они „унутрашњи чиниоци“: лично искуство и појединачни сензибилитети уткани у стваралачки поступак и у дело као његов крајњи резултат. Ту уочавамо различите егзистенције и догађања која су обликовала уметнике и њихову потребу за симболичким посредовањем стварности. Оно је на овом месту изражено кроз многе форме: уља на платну, инсталације, скулптуре, цртеже, видео радове, фотографију и перформанс. Наставите са читањем

А . А . А на отварању изложбе „Структура сећања“ Сузане Вуловић

На отварању изложбе „Структура сећања“ Сузане Вуловић

Седамнаестог јануара ове године одржала сам кратак говор на отварању изложбе „Структура сећања“ академске сликарке Сузане Вуловић.

Сузана Вуловић рођена је у Ивањици 1991. године. Школовала се на Академији ликовних уметности у Требињу. Живи и ради у Београду.

Посетила сам њену изложбу у Магацину у Краљевића Марка лета 2018. године а потом и њен атеље у згради БИГЗ. Тада сам пред њом коментарисала још увек неосушена платна. Њој се допао мој начин артикулације виђеног па ме је позвала да отворим изложбу у Галерији 73 на Бановом брду која је трајала од 17. јануара до 29. јануара 2019. године. Наставите са читањем

А . А . А букмаркери

А.А.А обележивачи за књиге

Неки обележавају странице књиге коју читају картама за превоз, неки изгужваним папирима, неки флајерима за водоинсталатера, неки биоскопским картама, а поједини имају купљене букмаркере. 

Tребало ми је више од два букмаркера, а већина их је била китњаста, па сам зато одлучила да их сама себи направим. Уметност романтизма, коју волим и која ми је инспиративна, омогућила ми је да оформим тематски циклус.

Девет обележивача за књиге можете поручити мејлом. Куповином истих доприносите часопису А . А . А

НАЗИВИ СЛИКА

1. Теодор Жерико, Сплав Медузе, 1818.
2. Каспар Давид Фридрих, Путник у мору магле, 1818.
3. Вилијам Блејк, Албион, 1796.
4. Ежен Делакроа, Слобода предводи народ, 1830.
5. Џон Констабл, Подне, 1821.
6. Хајнрих Фисли, Кошмар, 1781.
7. Вилијам Тарнер, Киша, пара и брзина, 1844.
8. Франсиско Гоја, Сатурн прождире свог сина, 1819–1823.
9. Ј. Х. В. Тишбајн, Гете у римском пољу, 1787.

ОПИС БУКМАРКЕРА

Димензије: 4,7цм x 13,4цм
Боја: колор (спреда), црно-бела (позади)
Комада: 9 (девет букмаркера чини 1 комплет)
Цена: 500 динара (бесплатна поштарина за два или више поручена комплета)
Поруџбине: anaarpart@gmail.com

АУТОРИ

Идеја: Ана Арп
Техничка реализација: Синиша Лекић

A . A . A u internet magazinu „Plezir“ (intervju)

Fotografija: Aleksa Mitranić

Na poziv Katarine Đošan, istoričarke umetnosti i saradnice internet magazina Plezir, dala sam intervju za novembarski broj 2018. Razgovarale smo o umetnosti i putovanjima u jednom unutrašnjem dvorištu zgrade u ulici Zmaja od Noćaja. Intervju možete čitati u celosti na njihovom sajtu.

Zahvaljujem se novinarki Katarini Đošan, fotografu Aleksi Mitriniću i Teodori Kovrliji, urednici magazina na pozivu i saradnji. 

Sedam godina bloga A . A . A

Fotografija: Ana Arp

Sedam godina postojanja A . A . A obeležila bih tuđim utiscima. U nastavku prenosim ono što su čitaoci napisali povodom dosadašnjeg sadržaja. Oni su te komentare ostavljali kao recenzije na fejsbuk stranici, kroz komentare na društvenim mrežama ili tako što bi mi poslali mejl.

Prethodnih godinu dana pisala sam za doktorske studije, bila sam u Napulju (drugi put) i u Materi (prvi put), a ostatak vremena provela sam radeći na tekućim objavama. Takođe, početkom 2018. našla sam novi posao kome sam puno bila posvećena. U svakom slučaju, dosta rada. Nastavite sa čitanjem

A . A . A u antologiji „Somehow“

Naslovna strana časopisa „Somehow“

Novosadski dizajnerski studio Peter Gregson osmislio je koncept za časopis koji bi sadržao eseje, poeziju, studije, odlomke. Švajcarski proizvođač nameštaja Woak podržao je ovu ideju.

Na sajmu nameštaja u Kelnu, koji je u toku, kupci i posetioci izlagačkog prostora ovog proizvođača moći će da dobiju knjigu, u kojoj sam i ja participirala jednim tekstom. Antologija je nazvana Somehow i sadrži dvanaest priloga koji su na engleskom jeziku.

Zamislila sam četiri eseja kao četiri različita platna u tamnoj sobi. Bio bi to moj mali, privatni muzej. U formi tetraptiha bih holandsku umetnost zlatnog doba povezala sa istorijskim, ekonomskim i građanskim tekovinama koje su je uslovile i oblikovale. Posmatrač bi u tu sobu ušao i, krenuvši s leva na desno. Nastavite sa čitanjem

A . A . A u „Almanahu Prosvjete“

Almanah Prosvjete za 2016-2017. godinu

Na preporuku Muharema Bazdulja, urednik Almanaha Prosvjete za 2016-2017. godinu, Slobodan Šoja, pozvao me je na saradnju i zamolio da doprinesem novom broju godišnjaka za književnost, kulturu i društvena pitanja.

Poslala sam mu dva teksta, jedan o Matisu i Elijaru, drugi o Šileu.

Oba eseja prvobitno su objavljena ovde. Tekst o Matisu i Elijaru objavljen je marta 2012. Tekst o aktovima Egona Šilea objavljen je decembra 2012. godine, ali je za ovu priliku znatno proširen i izmenjen. Nastavite sa čitanjem

A . A . A na drugim internet portalima

Logo i kredo bloga A . A . A

I P.U.L.S.E

II BIBLIOTEKA ILIJA M. PETROVIĆ

Putnik – junak njihovog doba. Analiza odnosa Putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma.

III ALEA

Putnik – junak njihovog doba. Analiza odnosa Putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma.

IV NASLIJEĐE

Šest godina bloga A . A . A

Albert Linč, „Jovanka Orleanka“, 1903.

MORAŠ BITI VOJNIK

Želela bih da podelim jednu uspomenu sa vama. Obično povodom rođendana A . A . A pišem o svojim sećanjima i dovodim ih u vezu sa onime što radim. Neću se truditi da izvučem neki konkretan zaključak, niti da pružim pouku. Samo sećanje kao podsticaj za pisanje i, kroz taj čin, upoznavanje i predstavljanje sebe.

Bilo je to jednog leta, imala sam devet godna, porodično smo borarvili u jednom malom primorskom mestu. Ponela sam svoju svesku sa sobom, ja sam i tada pisala. Ubrzo po dolasku upoznali smo jednu porodicu sa kojom smo se, i danas to mislim, neprirodno združili. Moji roditelji su se u potpunosti razlikovali od tih ljudi. Oni su bili bračni drugovi istih godina kao i moji roditelji i imali su dvoje dece, ćerka je bila mojih godina, sin godina moje mlađe sestre. Sve ostalo je bilo drugačije. Oni su bili arhitekta i farmaceutkinja, imali su svoj stan, u mnogo lepšem delu gada, ćerka je bila drugačija od mene, sa drugačijom decom se družila, znala je da odbrusi, veoma ironična, da se postavi, mangup sa ulice. Ja sam bila naivna, bezazlena i lakoverna. Ništa nisam znala o ljudima. Ona se kalila sa još mnogo dece iz ulaza, u mojoj ulici nije bilo dece.

Njen otac je bio arhitekta i od njega sam prvi put čula da je neki Dženson autor jedne važne knjige koja se zove Istorija umetnosti. To je za mene bilo nešto potpuno apstraktno što je izazivalo divljenje i poštovanje (bele korice sa bronzanom bistom). Jedna druga gospođa iz kampa je stanovala prekoputa Zoološkog vrta u Beogradu (ona se, zapravo, time hvalila) i čitala je sive knjige sa starim slovima i crvenim listovima (ja nisam znala da su to SKZ izdanja). Svim tim ljudima ja sam čitala svoje pesme koje je, kada smo se pre nekoliko godina videli, čika M. i dalje znao napamet. Smejali smo se mom tadašnjem nadahnuću. Od njega sam prvi put čula da je Rim bio jedan veoma veliki grad i da su u njemu pesnici i državnici nosili lovorov venac na glavi. On je bio simbol najveće počasti za jednog rimskog građanina. To sam dobro upamtila. Nastavite sa čitanjem

A . A . A u online izdanju magazina ELLE (intervju)

Fotografija: Aleksandar Mijailović

Marija Mićanovič, novinarka internet izdanja magazina Elle, pozvala me je jednog julskog popodneva na intervju. Kao dugogodišni čitalac – otkrila je moje pisanje u Portugalu – smatrala je da treba razgovarati o različitim temama koje su u vezi sa umetnošću i sa sadržajem ovog internet mesta, sa time šta ja radim, šta mi radimo. Mi smo, podjednako, ja koja pišem i uređujem, i vi koji ovo pratite, čitate, u ovom radu nalazite smisao, lepotu i obećanje entuzijazma. Marija je autorka sajta Moda u Srbiji. Zahvalila bih se Mariji, Ani Dodig, urednici, i Aleksandru Mijailoviću, fotografu. Fotografije i razgovor nastajali su u ulici Stevana Sremca u Beogradu.

Celokupan intervju možete čitati ovde.

A . A . A u katalogu izložbe „Skepsa“ Tijane Kojić

Tekst koji ćete pročitati u nastavku pisan je povodom održavanja samostalne izložbe Tijane Kojić koja je nosila naziv „Skepsa | Skepsis“. Tijanina dela bila su izložena u galeriji ULUS u Beogradu tokom januara 2017. godine.

Pored mene, autori tekstova u katalogu su Tijana Kojić, umetnica, i Boris Mandić.

Delovi teksta dati u kurzivu su Tijanini. Ja sam na te pasaže, a imajući u vidi snažnu vizuelnu i kolorističku simboliku njenih slika, izložila poetskim sredstvima svoj asocijativni tok. Naslovi pasaža, sa  latinskim citatima i prevodom u zagradi, su moji.

Dakle, na ovom mestu, za razliku od teksta Ikar u gradu, koji se našao u katalogu prethodne Tijanine izložbe, ovde nisam toliko metodična, koliko sam stvaralački slobodna i refleksivna. Takođe, u prilogu možete pogledati i fotografije sa izložbe. Nastavite sa čitanjem

A . A . A u Domu kulture „Studentski grad“

Inked11896460_10153644898118383_7139044381224079358_o-e1488195358111_LInovo

U četvrtak, 4. maja 2017. godine, sa početkom u 19 časova, u domu kulture „Studentski grad“ održaće se veče posvećeno internet portalima koji se bave kulturnim i umetničkim sadržajima. Ja, kao jedini član redakcije bloga A . A . A učestvovaću u razgovoru sa urednicima i autorima drugih važnih i čitanih internet mesta posvećenih pomenutim temama. Na fejsbuk stranici DKSG piše sledeće:

Naši gosti biće urednici/urednice i autori/autorke internet portala koji se bave umetnošću, književnošću i kritikom. Razgovaraćemo i razmeniti iskustva i mišljenja na teme kao što su: mogućnosti kreiranja kulturne politike, delovanje u institucionalnim i vaninstitucionalnim okvirima kulture, čitalačka publika, opstanak i budućnost ovakvog vida bavljenja književnošću.

Učestvuju: Kultur Kokoška (Anja Anđelković), Agon (Bojan Savić Ostojić),Glif – portal za književnost i kulturu (Danilo Lučić), Art-Anima (Dragoljub Igrošanac), Kultiviši se (Sonja Todorović), A . A . A (Ana Arp), Časopis Kult (Milena Kulić) i Beton (Saša Ćirić).

O događaju se dodatno možete obavestiti na facebook stranici Doma kulture „Studentski grad“, kao i na sajtu te ustanove.

Unapred se radujem razgovoru i razmenama mišljenja učesnika. Sam prostor u kome će se razgovor voditi je veoma prijatan, majsko veče biće vedro a plato ispred idealno sastajalište i za kasnije susrete.

Slika: DKSG

Pet godina bloga A . A . A

Fotografija: Ana Arp

Ne pamtim kada me je neki domaći sajt ovako obradovao. Tvoja širina, imagologija, mudrost, posvećenost i obrazovanje sliveni u jedno, nesputano i slobodno kazivanje sebe ili njih, uzvisuju te među same predvodnike na tom putu Kentaura. Putu slobode duha i nesebičnog davanja. Ljudi kao ti su tako potrebni danas. Neću ti reći „nastavi ovako“, jer se vrlo oseća da je ovo sve tvoja potreba, gotovo misija one koja je otkrila sebe i sad pomaže drugima da se otkriju. – Sanja Perić

Ne radi se o kurtoaziji. Dopada mi se pristup, studioznost i rafiniranost koja je prisutna u svakoj objavi ili postu (nešto mi se, ama baš, ova reč ne dopada). Kad dođem ovde, bez izuzetka osećam divljenje prema Vašem pristupu, odnosu, načinu, studioznosti i svemu ostalom što ulažete u sve „proizvode“, koje „konzumiram“ sa velikim uživanjem. – TamoiOvde

Ovo što radiš je fantastično, ako mene pitaš – svaki članak ti je obrađen sa više aspekata. I sjajno povezuješ različite grane umetnosti tražeći paralelu među njima (tako ja tvoj blog vidim, multi-umetnički). Voleo bih da su moji članci ovakvi. – Šta slušam danas

Divno, Ana. Juče naleteh na ovaj blog (O, zašto, zašto tek juče?! Ja ne znam.) i sad ga polako istražujem. Ti si poput neke heroine, gotovo nestvarna! Samo napred. – Staša Vukadinović

Sjajno! Ovaj blog je pravo otkriće i mesto gde svratim gotovo svakodnevno da se ponečeg prisetim, ponešto novo naučim i da uživam. – Tanja Taubner Gajić

Sviđa mi se kako pišeš! – Mina

Sve me više oduševljavaš svojim poznavanjem svakojakog štiva. – Alba

Sjajan blog, sa uživanjem ću ga istražiti! Tvoja razmišljanja su stvarno temeljna i interesantna. Zanima me zašto smatraš da je putovanje početak slobode, zašto ono nije sloboda sama? – Bez kofera

Kad sam tražeći nešto od Williama Blakea prvi put došao na ovu tvoju misiju, fanzin, blog (nije bitno kako ga zovemo, važno je vjerujemo li u njega, ne?) znao sam odmah da ću ti ostati vjeran. Iz nekog razloga tvoje djelo me je asociralo na knjigu Alberta Manguela „Povijest čitanja“ koju smještam u onih nekoliko koje bih ponio na pusti otok (koliko god to zvučalo floskularno), najviše zbog jedne izvjesne podudarnosti: povijest čitanja nema kraja. Tako i ovo što ti radiš, način na koji radiš i sve tako… na moje osobno veselje, a vjerujem i ostalih tvojih čitateljica i čitatelja – nema kraja. – Bezimena ulica

Divan blog, predivan. Mada, malo tužan. – N.N

Odličan blog. – A.S

Vaš Blog je je jedna prekrasna, bogata riznica. Probrana djela, interpretacije i vaš suptilna promišljanja. A kroz sve se provlači jedna jasna ideja u mnoštvu svojih uvijek iznenađujućih metamorfoza. Ne može se čitati brzo jer dubine privlače i traže uvijek nova istraživanja. – Vrhun

Blog čitam kao knjigu, od datuma njegovog nastanka (koji je i datum mog rođenja). Želim da ostavim komentar i pokušam da izrazim ljubav prema onome što sam ovde pročitala za ovih nekoliko godina koliko pratim blog. Retko sam nailazila na tekstove u kojima se više osećaju ljubav, posvećenost i strast – koju smatram manje značajnom od prve dve, ali ne i zanemarljivom. One, zajedno sa sadržajem i formom, stvaraju nešto što je po mom mišljenju jedinstveno, nešto čime sam oduševljena, što me inspiriše. Kao ljubitelju umetnosti, tvoje (ako smem) pisanje mi predstavlja neizmerno uživanje. Nadam se da moje reči deluju iskreno, nikako mi nije bila namera da deluju bilo kako drugačije. Čestitam, uz istu želju koju je izrazio jedan čitalac – da čitanju ne bude kraja. – Antiheroj

Odabir pasusa iz odličnih dela, odabir stvaralaca, sve je tako snažno, takva imaginacija potkrepljena odličnim slikama da sam nebrojno puta preveslala na svoj zid, usrećujući čitaoce i poštovaoce reči dalje, i dalje, i dalje… na spas i sreću. Hvala Ti. – Neđa Medić

Ana piše o svemu onome o čemu Ana (ja) razmišlja(m). Odavno nisam naišla na ovako dobar blog na našim prostorima. Hvala na tome. – Ana

Bravo, Ana i hvala! Koliko si mi samo radosnih sati čitanja pružila… Želim ti da neku narednu godišnjicu proslavljaš u svojoj knjižari. – Jelena Jeremić

Sto šezdeset dve hiljade posetilaca (162.000). Trista trideset sedam hiljada pregleda (337.000). Pet hiljada pratilaca na društvenim mrežama (5000). Sve se to dogodilo u međuvremenu, od 23. oktobra 2011. Upravo citirani niz komentara, koji su u različitim prilikama i različitim povodima ostavljani na blogu, takođe su, uz ove brojeve, za pet godina postojanja A . A . A svedočanstvo da ovo mesto i drugima nešto znači. Nisam to očekivala kada sam počinjala, ali sam to, svakako, želela.

Pred sam kraj dana pišem ovaj tekst (i pišem ga već nedelju dana). Dugo nisam znala kako da započnem, o čemu bih mogla da pišem. Bila sam melanholična jer sam se setila okolnosti u kojima sam živela onda kada sam napisala prvi tekst. Okolnosti su bile drugačije. Ne bih želela da ih kategorizujem kao bolje ili kao sigurnije ili kao srećnije. Zapravo, tada je svet za mene bio nov. To je neprocenjiv osećaj. Sada, kao i Prospero, za svet mogu da kažem isto što je i on odgovorio svojoj kćeri u Šekspirovoj poslednjoj drami, Buri: „Tebi je on nov“. Nastavite sa čitanjem

Četiri godine bloga A . A . A

Fotografija: Ana Arp

Pravo da kažem, ja sam zaista uveren da imam malo talenta da bi me ljudi čitali. Ponekad nalazim veliko zadovoljstvo u pisanju. I to je sve. – Stendal

Sve zavisi od toga da imaš hrabrosti. – Kazanova

Volim da pišem. Ipak, nisam smatrala da je samo voleti dovoljno pa sam pisanje, baš kao i ukus, morala da formiram vežbajući ga, pre svega, čitanjem. Takođe, pisanje se uči i pisanjem, stalnim pisanjem. Tek tada shvatala bih koliko je misao apstraktna i koliko je napora potrebno da je artikulišem.

Nije svako pisanje stvaranje, ali iziskuje napor duha koji ja doživljavam kao zadovoljstvo i kao kada zanatlija uzme dleto i počne da kleše kamen. Negde u toj neuobličenoj masi krije se oblik, ali treba doći do njega. Kamen pruža otpor isto kao što i reči pružaju otpor. Često, ni sama ne znam šta želim da kažem dok ne sednem i počnem da pišem. Razmišljanja, nacrti, predumišljaji, sve to malo pomaže. Tek u samom činu pisanja odmotavam svoje misli, poput tela u tepihu koje će, na kraju, na njemu i poleteti.

Volim šume ali sam retko bivala u njima, posebno u onim pravim, visokim, gustim šumama. Ali, utisak da sam tamo bila postoji i ja ga koristim kao dokaz. Utisak je kriterijum istine, napisao je Marsel Prust. Svetlost, mnogo zvukova, ali tihih, krhkih, pritajenih. Eno, tamo su pečurke, a tamo tanani mlaz vode koji se sliva niz zemlju, tamo žbun, a tamo već položeno stablo, posuto mahovinom, trulo. Sve to mene navodi na pomisao da volim šume! Ali, ako bi me neko pitao u kojoj sam šumi bila, nisam sigurna da bih mogla da se pozovem na nešto konkretno i činjenično, mada ja sasvim pouzdano znam da ih volim i da sam tamo bila. Nastavite sa čitanjem

A . A . A u katalogu izložbe „(Sub)ekumena“ Tijane Kojić

Fotografija umetnice: Katarina Ćirković

U pesmi Ikar Edvarda Filda, napisanoj 1950, mitski junak, protivno našim saznanjima, nije poginuo, već je nastavio da svoju egzistenciju ostvaruje u jednom neimenovanom gradu. On se više ne zove Ikar već Mr. Hicks i redovno se brine o svom dvorištu. Izbegava susede, ne priča o sebi. Krije se. Kamuflaži doprinose njegova siva odela koja mu skrivaju snažne ruke. One su nekada nosile teška krila zahvaljujući kojima je leteo. Tu je i metod izbegavanja direktnog pogleda svojih sagovornika, ljudi kojima je naš postmoderni junak nevoljno okružen. On zna da oni neće prepoznati odblesak sunca koji je još uvek u njegovim očima jer, kako on, koji je gledao put zraka, on čiji je pogled bio uprt naviše, da razume one čiji je pogled uprt naniže – ka časovniku? Gomila koje se gnuša ista je ona kojoj i sam pripada. Otuda odbojnost i nemogućnost prevazilaženja teskobe u gomili koja je modernom Ikaru bila zamena za – strah.

U drugom poglavlju knjige Umeće ljubavi Eriha Froma stoji da „doživljaj odvojenosti izaziva teskobu; on je u stvari, izvor svake teskobe.“. Jedna od osnovnih postavki Fromove knjige, od koje Tijana Kojić polazi glasi da je u srži pojedinca želja da prevlada svoju usamljenost kroz drugog, kroz sjedinjavanje u iskustvu ljubavi koje je podjednako čulno, emotivno i duhovno. Intezivna čovekova potreba da prevaziđe svoju odvojenost, svoju dvostruku otuđenost – od prirode i od ljudi – navodi ga da svojim postupcima večito tezi da premosti taj jaz. Ta potreba, ispostaviće se, izvor je čovekove razvojne dinamike, procesa sazrevanja i nadgradnje samosvesti, ali i najdubljih zabluda. Pitanje koje se nameće pojedincu od najranijeg doba jeste kako da pomiri sebe sa svetom. U osnovi ovog problema leži čitav jedan segment mogućeg značenja mita o Ikaru. Nastavite sa čitanjem

Tri godine bloga A . A . A

Brisel

Fotografija: Ana Ap. Izlog antikvarnice u Briselu, septembar 2014.

Brisel

Fotografija: Ana Ap. Izlog antikvarnice u Briselu, septembar 2014.

Internet mesto A . A . A nastalo je 23. oktobra 2011. godine. Bila je nedelja, kišno poslepodne kada sam konačno odlučila da plan sprovedem u delo. Pripadam onom tipu osoba koje mnogo više analiziraju nego što delaju pa mi je trebalo oko godinu dana da započnem sa „projektom“. Predlog mi je dao prijatelj kome sam, dok smo hodali ka nekoj kući na Vračaru, pričala o svim svojim zamislima. Duvao je vetar, padala je sitna kiša i drug je verovatno želeo da „skratim priču“ u pola jedanaest uveče, na putu ka kućnoj žurci, pa mi je samo rekao: „Zašto ne pokušaš sa blogom?“. Pojedini ljudi oko stvari kao što su nalozi na internetu ne razmišljaju mnogo. Za mene to, ipak, nije bilo tek otvaranje stranice na kojoj ću „cvrkutati“ i biti subjektivna u komentarima koji bi se ticali dnevnih, političkih i „kulturnih“ tema. Za mene je osnivanje ovog internet mesta posvećenog umetnosti (koji ja i dalje zovem blog, a koji nema nijednu odliku klasičnog bloga) bila misija.

Do pomenutog datuma 2011. ja sam napisala više od deset eseja i jednu knjigu. Na adrese mnogih redakcija i do mnogih uredničkih stolova stizale su koverte sa mojim esejima i poezijom. Nisam dobijala odgovore. Takođe, do pomenutog datuma moja druga knjiga bila je u nastajanju, analogije pri posmatranju umetničkih dela svakodnevno su bile zapisivane u jednu od četrnaest svesaka koje mi služe ili su služile kao beležnice. Svaka od njih bila je, i sada je, u upotrebi. Stvari do kojih mi je stalo shvatam vrlo ozbiljno što za formu kroz koju predstavljam ono što me zanima, a i za vreme u kome živimo, nije uvek najbolja preporuka i ne mora nužno voditi pozitivnom učinku. Detaljisanje, analitičnost i prvelika preciznost usporavaju čoveka. Nije bez razloga najbolji marketinši slog ikada napisan: just do it. Nastavite sa čitanjem

Светлост, очи, руке. Искуства, жеље, снови. Порекло и смисао стварања.

Фотографија: Питер Линдберг

ТВОЈИ ЦИЉЕВИ СУ УМЕТНОСТ И НАУКА, ТВОЈ ЖИВОТ – ЉУБАВ И ОБРАЗОВАЊЕ. И ДА НЕ ЗНАШ, НА ПУТУ СИ КА РЕЛИГИЈИ.

♫ ♪ MOЦАРТ ♫ ♪

Назив овог интернет места може упућивати на скраћеницу мог имена, као и теме која ће доминирати текстовима али, истовремено, он може означавати и почетак, троструки почетак које речи слобода, путовање и стварање симболизују.

Моје омиљено слово одувек је било А. Супротно Рембоу који сматра да је „A црно“, ја сматрам да је А бело. А је почетак, А је могућност, А је ентузијазам, А је празнина, А је тишина, А је смисао стварања, А је бео папир, А је празно платно.

Пет речи које ми значе, које ме одређују и усмеравају јесу пречица за разумевање мог рада. Те речи, истовремено, означавају темеље свих уметности и неопходaн су основ човековог порива за стварањем.

Слобода је алеф, алфа, А. Почетак индивидуалности, размишљања, имагинације, стварања.

Путовање је одраз слободе и предуслов мог стварања. Оно је откривање, тежња, динамика, радозналост, образовање.

Стварање је најузвишенији облик досезања слободе и циљ сваког мог путовања. Уметник понавља тенденције космоса, природе, елемената, божанства. За уметника стварање је начин изражавања сопствених идеја, емоција, искустава, снова.

Ентузијазам је објединитељ тежњи ка слободи, путовању, стварању. Ентузијазам је моћ, ерос, покретачка енергија, воља, одговор на живот, на могућност која је њиме човеку дата.

Образовање је хоризонт, циљ, измичућа струна којој се тежи. Образовање започиње идејама слободе и потраге, оно се кроз процесе путовања и стварања као Аријаднино клупко одмотава и бива путоказ.

Текстови на овом месту објављивани биће прилог великој књизи проучавања уметности, нарочито њеним критичким, историјским и биографским поглављима, али на индивидуалан, стваралачки, креативан начин, творећи аутентичан језик чија су слова од слике, речи и међусобног односа објава који овај нови медиј омогућава.

Поред цитата Фридриха Шлегела (у преводу Драгана Стојановића), који стоји на почетку, ту је и фотографија дланова на светлости чију је симболику излишно објашњавати. Моцартова композиција, Двадесет трећи концерт за клавир (II став), као део ове текстуалне слагалице, била је део многих мојих дана, нарочито током јесени, када сам размишљала о овом „пројекту“ и када бих излазила у дуге шетње, да ходајући размислим о свему. Тада бих остављала ову композицију да изнова и изнова свира, пунећи собу својим звуком. На тај начин сам веровала да ју композиција енергетски разлистава, да она у соби обавља функцију светлости, да доприности простој деоби стваралачког ентузијазма.