Adrijana Marčetić: „Zaljubljeni Prust“

Portrait-Marcel-Proust-Jacques-Emile-Blanche_0_730_1095

Žak Emil Blanš, „Portret Marsela Prusta“, 1900.

I

Pre tri godine čitaoci Marsela Prusta i ceo književni svet proslavili su stogodišnjicu Svanovog rođenja. Prva knjiga Traganja za izgubljenim vremenom, „U Svanovom kraju“, izašla je iz štampe 14. novembra 1913. godine. Ta godina, po jednodušnoj oceni kritike, predstavlja prekretnicu u umetnosti romana, trenutak u kojem je romaneskni žanr ušao u novo doba, epohu modernizma. Ali, godina Svanovog rođenja nije bila prelomna samo u umetnosti romana. S današnje istorijske distance očigledno je da je u godini pred Prvi svetski rat došlo do eksplozije modernističkih pokreta u gotovo svim umetnostima i žanrovima, ne samo u Francuskoj već i u mnogim drugim zemljama. Uzmimo samo nekoliko primera. Osim Svana, u Francuskoj su objavljene i pesničke knjige Valerija Larboa (Pesme A. O. Barnabuta), Gijoma Apolinera (Alkoholi), Bleza Sandrara (Trans-sibirska proza), pesnika i prozaista Fransisa Žama, Šarla Pegija, Alena Furnijea; sve one su nedvosmisleno najavile pojavu novog pesničkog stila i nove, modernističke poetike. U Americi, u časopisu Poezija, Ezra Paund 1913. objavljuje niz tekstova koji se danas smatraju svojevrsnim manifestom imažizma; Robert Frost, jedan od najznačajnijih američkih modernista, objavljuje prvu knjigu pesama, A Boy’s Will. Na nemačkom jeziku iste godine svetlost dana ugledala je jedna od najboljih Kafkinih priča, „Presuda“, a Georg Trakl štampao je svoju prvu i jedinu zbirku, Pesme. U Rusiji, pesnici Burljuk, Kamenski, Hlebnjikov, Kručenih i Majakovski i slikari Larionov, Maljevič, Natalija Gončarova i Olga Rozanova, osnivaju umetničku grupu „Hijalea“ i objavljuju jedan od nekoliko svojih futurističkih manifesta. Unamuno, u Španiji, objavljuje prvu zbirku priča, Ogledalo smrti, koja ga je najavila kao autora moderne, avangardne inspiracije. I u Srbiji su 1913. godine štampane knjige kojima je najavljena nova, modernistička književnost, Rakićeve Pesme, Disove Utopljene duše i prvi građanski roman u srpskoj književnosti, Čedomir Ilić Milutina Uskokovića. Bura i navala modernizma preplavila je i druge umetnosti, muziku, slikarstvo i arhitekturu. U Parizu, te godine Prust je redovan i oduševljen posetilac predstava Ruskog baleta, prisustvuje i izvođenju Posvećenja proleća Igor Stravinskog. Slikari modernisti najzad ulaze na velika vrata galerija i muzeja. Marsel Dišan u Parizu izlaže prvi „ready-made“, Točak bicikla, u Njujorku prikazuje provokativno platno Ženski akt silazi niz stepenice. Izložbe priređuju i Šagal, de Kiriko, Matis; Pikaso i Brak polažu temelje kubizma.

Marsel Prust je u samom središtu neobično bogatog umetničkog života ove epohe. On piše i objavljuje prozu i eseje u uglednim pariskim časopisima i dnevnim listovima, posećuje književne salone, koncerte, izložbe i pozorišta, druži se s piscima, muzičarima, umetnicima i filozofima. Već i po tome, njegov doprinos umetničkom i kulturnom životu Pariza nije zanemarljiv. Ali, u umetnosti romana, u žanru u kojem je stvorio svoje životno delo, Prustov doprinos je nemerljiv. U romanu, Prust je apsolutni inovator, umetnik koji je promenio prirodu ovog žanra i istovremeno ukazao na njegove nove, do tad neslućene mogućnosti. Na inovativnost, kao na glavnu karakteristiku Prustove proze, ukazali su već njegovi prvi čitaoci i kritičari, Martin Tarnel, Ernst Robert Kurcijus, Leo Špicer. U prikazu objavljenom u Srpskom književnom glasniku u februaru 1922, nekoliko meseci pre Prustove smrti, Slobodan Jovanović nazvao je Prusta „jednim od prvih pripovedača novog vremena“. Prustovo delo je bilo i ostalo trajna inspiracija za različita tumačenja. O njemu su pisali i sami pisci (Žid, Beket, Nabokov), i književni kritičari, i istoričari, i biografi, a „prustologiju“ su u novije vreme obogatila i interdisciplinarna istraživanja, na primer, proučavanje nehotičnog sećanja u okviru kognitivne psihologije ili „kvir Prusta“ u studijama kulture. Danas, kada živa recepcija Prustovog dela u kontinuitetu traje više od sto godina, postavlja se pitanje šta ono znači u našem vremenu i šta govori savremenom čitaocu? Prust je naš savremenik prvenstveno po pitanjima koja u svom delu postavlja: kakav je odnos umetnosti i života, kakva je uloga umetnosti u ljudskom životu, šta je to autentično proživljen život? Nastavite sa čitanjem

Časopis „Pan“

Časopis za književnost i umetnost Pan izlazio je u Berlinu u periodu od 1895. do 1900. godine. Urednici su bili Oto Julius Birbaum i Julius Majer-Grefe. Magazin je bio jedan od vodećuih glasila Art Nouveau umetnosti koja je u Nemačkoj bila poznatija pod nazivom Jugendstil. Naslovnu stranu prvog broja (slika gore) ilustrovao je Ludvig fon Hofman.

Magazin je objavljivao prozu Fridriha Ničea, poeziju tadašnjih savremenih pesnika, kao i pesnika iz nemačke tradicije. Slikari poput Franca fon Štuka, Feliksa Valotona i Tomasa Teodora Hajnea objavljivali su u njemu svoja dela i bili su saradnici pri izradi vizuelnog identiteta časopisa.

Svi brojevi su digitalizovani mogu se pregledati na sajtu biblioteke univerziteta u Hajdelbergu. Naredni crtež pripada Anri de Tuluz-Lotreku i našao se na jednoj od naslovnih strana. Logo časopisa dizajnirao je čuveni nemački slikar druge polovine 19. veka, Franc fon Štuk. Nastavite sa čitanjem

Štefan Cvajg u 2014. godini

Film „Grand Budapest Hotel“ Vesa Andersona koji je rađen prema motivima Cvajgovih priča

Ova godina može se označiti godinom ponovnog otkrivaja čitalačkom oku dela Štefana Cvajga, austrijskog pisca na prelazu vekova koji je, svojevremeno, bio najčitaniji i najprevođeniji evropski pisac, poznat po novelama, ali i po biografijama znamenitih ljudi kao što su Marija Antoaneta, Balzak, Helderlin, Stendal, Đakomo Kazanova.

Ove godine je u fokusu javnosti delo Štefana Cvajga zbog pojavljivanja filma Grand Budapest Hotel američkog reditelja Vesa Andersona. Istovremeno kada i film pojavile su se dve značajne knjige: Cvajgova biografija The Impossible Exile čiji je autor Džordž Pročnik i Stefan Zweig and World Literature (21st Century Perspectives) koja predstavlja zbirku eseja na temu Cvajgovog stvaralaštva. Nastavite sa čitanjem

Плес Луи Фулер

Loie Fuller

Фотографија: Луи Фулер

Loie Fuller

Фотографија: Луи Фулер

Луи Фулер, балерина и глумица пореклом из Чикага, уметница коју су прогласили једном од зачетница модерног плеса, била је муза многих фотографа и сликара, међу којима су Коломон Мозер и Анри де Тулуз-Лотрек. Плес, чијој динамици доприности вијорење хаљине, био је део многих бурлески, водвиља и циркуских представа. По пресељењу у Париз, Фулерова је стекла мноштво поклоника, међу којима су били песник Стефан Маларме, скулптор Огист Роден, сликари Франц фон Штук и Морис Дени, Марија Кири, као и мајка краљице Марије Карађорђевић, са којом је Луи одржавала вишедеценијску преписку. Наставите са читањем