Pariska opera Garnije

Image result for marc chagall operaImage result for marc chagall opera

Slikar Mark Šagal je na poziv tadašnjeg ministra kulture Francuske, Andre Malroa, 1960. godine oslikao tavanicu opere Garnije, nazvanu po Šarlu Garnijeu, njenom arhitekti koji je za vreme Napoleona III, inače velikog obnovitelja Pariza, osmislio ovo, po svom stilu, barokno zdanje, dragulj arhitekture.

Napoleon III je značajan i po tome što je modrenizovao Pariz zajedno sa arhitektom Osmanom, što je Bodlera navodilo na melanholična stanja, a to nam pesma Labud i potvrđuje. Zdanje je građeno četrnaest godina, od 1861. do 1875, što, sudeći po priloženim nacrtima u nastavku objave, deluje sasvim razumljivo.

Opera ima hiljadu devetsto sedamdeset devet sedišta. U vreme kada je građena bila je najskuplja građevina koju je država Francuska finansirala. Njenoj popularnosti naročito je doprineo roman Fantom iz Opere Gastona Lerua. Scena je najveća na svetu i na njoj može da stane do četristo pedeset umetnika.

Još jedna zanimljivost Opere je njen luster, težak sedam tona, u centralnom delu, auditorijumu, koji je Garnije sam dizajnirao, a koji je koštao trideset hiljada zlatnih franaka. Događaj koji je inspirisao Lerua za roman iz 1910. je i činjenica da je jedan deo lustera pao i uzrokovao smrt posetioca.

Tavanicu u centralnom delu isprva je oslikao, danas u potpunosti nepoznati slikar, Žil Ežen Lenepu. Po Malroovom pozivu, Šagal je preko prvobitnih slika naslikao svoje i završio rad nakon četri godine. Prikazano na Šagalovoj tavanici ne razlikuje se od njegovih uobičajenih motiva, međutim, zanimljiv je njegov način korišćenja boja.

Već sam pisala o vizuelnim asocijacijama i likovnom toku unutar našeg uma kada slušamo određenu vrstu muzike, naročito podvlačeći razliku između klasične i džez muzike. Klasična muzika za mene je odnos svetlosti i senke, tonovi su prozračni ili u senci, ali je sa džez muzikom drugačije, tu je prisutna eksplozija boja.

Šagal je podelio krug tavanice, prostor od dvesta dvadeset kvadratnih metara, na pet delova, svaki označavajući jednom od osnovnih boja. U okviru prostora jedne boje ispisao je i pripisao dvojici kompozitora prisustvo, pridruženo po asocijativnom, ali i umetničkom toku. Svi kompozitori, njih deset, koji su se našli unutar kruga zaslužili su svet svojim operama i baletima. Evo Šagalovog rasporeda:

PLAVA: Musorgski „Boris Godunov“, Mocart „Čarobna frula“

ZELENA: Vagner „Tristan i Izolda“, Hektor Berlioz „Romeo i Julija“

BELA: Ramo „Galantna Indija“, Klod Debisi „Peleas i Melisandra“

CRVENA: Ravel „Dafnis i Hloja“, Igor Stravinski „Žar-ptica“

ŽUTA: Čajkovski „Labudovo jezero“, Alfred Adam „Žizela“

Unutar kruga je manji krug. U njemu su upisana imena sledećih kompozitora: Bize „Karmen“ (dominantna boja je crvena), Verdi „Travijata“ (dominantna boja je žuta), Betoven „Fidelio“ (plava i zelena), Glik „Orfej i Euridika“ (zelena).

U nastavku slede arhitektonski crteži zdanja Opere koja je uradila Celine Kim. Zatim, priložila sam i fotografije koje svedoče o maketi zdanja, kao i fazama izgradnje. Tu su i orginalni crteži koji predstavljaju Garnijeovu zamisao kako bi unutrašnjost zdanja trebala da izgleda. Na dva sajta koja preporučujem možete detaljnije čitati o Šagalovom delu, kao i videti dodatne crteže fasade, skulptura i enterijera. Za dodatne objave o kompozitorima, koje sam više puta pominjala na ovom mestu, pogledajte na kraju objave prostor sa oznakama.

Najzad, dok čitate ili ponovo gledate priložene slike, poslušajte ovu ariju, ona dodatno uverava kako je lepo biti na izvođenju opere jer ona nije samo muzika. Operi se mora prepustiti, mora se dobrovoljno pristati na takav žanr, događaj koji je uslovljen konvencijama. Ariju iz Glikove opere Orfej i Euridika izvodi Marija Kalas.

Ja obožavam operu! Omiljena mi je Didona i Eneja Henrija Persela. Prva kojoj sam prisustvovala jeste Hofmanove priče Žaka Ofenbaha koja se izvodila u Madlenijanumu. Scenografija je naročito bila bajkovita, sećam se da su učesnici na sceni, plivajući u vodi potopljene Venecije, bili na skejtovima, u ležećem položaju, a „klizili su“ odnosno „ronili“ uspešno tako što bi se rukama odgurnuli o tlo. Gledala sam i izvođenje Verdijevog Otela, ali i dalje u našoj zemlji ne postoji pravi izlazak u Operu. Duga svečana haljina, vredna ogrlica, crveni karmin.. Gledali ste film Talentovani gospodin Ripli ili poslednji deo filma Kum ili Vudi Alenov Match Point ili Mariju Antoanetu Sofije Kopole? To se zove izlazak u Operu. Naravno, izlazite na sopstvenu odgovornost.

Preporuke: Google Arts and Culture | Paris Opera Story

Advertisements

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Julijan Kornhauzer

tumblr_nr841qfvpq1r6q94do1_500

SVAKOG SLEDEĆEG DANA

Čekam na svaki sledeći dan
s nadom da ću saznati nešto
više o svetu. To isto svet
govori o meni.

ODNOS

Neku noć posmatrao sam požar
robne kuće. Gorela su tri
gornja sprata, vatrogasna kola
postavljena su sa svake strane zgrade,
voda je ipak šikljala do visine
prvoga sprata gde još nije bilo
vatre. Pomislih kako odnos
vatrogasaca prema gorućem domu
odgovara odnosu kritičara
prema poeziji.

PROBA

Naredili smo da se zasvira himna, a sami se uvlačili
u čestar snova koje su postavljali uredi.
Nismo zauzimali stav mirno, i majke su nam pljuvale u lice,
držeći u rukama molitvenike uvezane u kožu.
Pored nas su prolazili automobili od crvenog sukna,
bacane su petarde, a mi,
držeći zastave visoko iznad glava
značajno smo se smešili jedni drugima. Znali smo
da je to samo generalna proba, lažna uzbuna
koja je za neke postala jedina
šansa za unapređenje.

ZAŠTITNO PRIJATELJSTVO

Sedimo za stolom četvorica,
prijatelji smo, smejemo se,
šalimo, pravimo planove.
Dobro nam je dok tako sedimo.
Ali svaki od nas misli u sebi
kako je već drugačiji
no što je bio. To je istina ali
ko će je prvi shvatiti?

Spaceman Jude 2

PESNIČE, PREDNJAČI

Pesnici obično ćute onda
kad narod od njih očekuje
istinu. Pesniče, ne daj da te zavedu
prividi. Narod želi da čuje
samo ono što je sam izmislio. To
ima da bude njegova istina, a ne tvoja.
Zato ne povijaj vrat, idi ispred
tog očekivanja.

IZGOVOR

Ne mogu da odagnam tugu.
Ko još upotrebljava tu reč?
Tuga, to zvuči kao stablo,
stabaoce. Tužan sam
i sigurno znam da tako ima
da bude. Tuga traži izgovor
da bi me zastrašila.

Spaceman Jude 3

TRENUTAK NESIGURNOSTI

Golub spava.
Mesar spava.
Većina usnula.

Zašto?

Zar sam zaista
tako nedruštven?

JEDAČI KROMPIRA

Trbuh je možda pretežak ,
ali kakva jasnoća duha!
Posle tri minuta vraća se pamćenje
u koje su svi već posumnjali.
Zveče kašike, njihov zvučni glas
čuje se u celoj okolini.
Mama, koja stoji i gleda,
zahvata nožem tešku mast.
Krompiri joj se smeju
zlobnim okicama.

KAD JE U SOBI TOPLO

Slušam ploče s Benijem Gudmenom,
pijem čaj s limunom, imam bolesno
grlo, za trenutak uspeću da
zaboravim kako imam da izvršim
veliki zadatak. Dobro gnječim
limun, grizem režanj, razmišljam
da li dobro činim zaboravljajući
na svoje neprijatelje.

GOVORI ANDRE MARLO

Majski događaji bili su rezultat dvaju različitih procesa: studentskih manifestacija i talasa štrajkova. Revolucionarni pokret mogao bi da me uzbudi da se rodio iz spoja ta dva procesa. Studenti su zaboravili šta znači politička stvarnost. Vlast nije iluzija nego organizovana politička snaga. Studenti napadaju potrošačko društvo ne uviđajući u lemu je njegova suština. Povezao ih je element negacije, ali nisu znali protiv čega se bore (sličan problem postoji i među radničkom omladinom). Svi dobro znamo da su barikade bile pozorište. Da je vlada poslala tenkove, sve bi se brzo završilo. Brikade su bile simbol XIX veka. Po meni majski događaji pre označavaju kraj nego početak nekog razvitka.

MOJA ŽENA SPAVA, ILJIČU

Pariz, 1904. godina, Lunačarski pozdravlja Lenjina na stanici, slikar Aranson izrađuje Sokratov Portret, šušanj oglupelih pesnika, dame iz društva pokazuje se da su agentkinje stranih velesila, za šta se borio LEF, Merkulov vaja gipsano poprsje, viceve o Jevrejima dok se igra šah, Bog s konjskom glavom briše masne prste o kecelju, kvadratni šalteri partije, tu leži tesar, druže, a tamo neki Srbin, hrastovi časovnik iz doba fen-de-sjekla, u toj prostoriji nekoliko reka još bez naziva, možda Leta, zemlja seljacima, zemlja svima, Kručonih se bori za žargonske izraze, kao: dati po njušci, kako bi bolje izrazio revoluciju, ne jede, steže ruku, nema vremena, kako to, sveži grobovi radnika, Valton piše na krstu ćirilicom: glupak je ukras života, a u zagradama Gorki, poema „Lenjin“  je završena i Majakovski telefonira u staklaru pitajući za vreme književne večeri: na žalost, Vladimire Vladimiroviču – odgovaraju – zasad pravimo revoluciju, u Parizu je mart i toplo, Lenjin iz kuće izlazi na prstima da ne bi probudio ženu, budućeg ministra prosvete.

VOLFGANG LEFEVR

Dvadesetdevetogodišnji Lefevr bivši vođ zapadnoberlinske omladine  sada član partijske grupe proleterske levice ne može da postane asistent na berlinskom univerzitetu zato što je njegova disertacija „O istorijskom karakteru u ulozi metoda građanske sociologije na primeru dela Maksa Vebera“ izvikana za mistifikaciju i pokušaj levičarskog iracionalizma šta da radi Volfgang Lefevr se skija uči španski mnogo čita zna već dosta o poljskoj postavljam mu jedno pitanje zašto ti je toliko stalo do tog nameštenja nećeš da se posvetiš partijskom radu odgovara mi nisam više tako mlad.

JULIJAN KORNHAUZER

Rođen 1946. u Krakovu. Tu je završio škole i univerzitet. Jedan od najistaknutijih i najinteligentnijih predstavnika poljske pesničke avangarde. Romansijer, esejistaprevodilac. Počeo je da istupa kao član grupe „Sada“, koja je delovala u Krakovu, i koja je časno odbranila principe svog manifesta. Vrlo ambiciozni i obrazovani, pesnici ove grupe hteli su da načine oštar rez između sebe i pesnika koji su se formirali u nekoliko posleratnih pokoljenja poljskog pesničkog života. Svoje predhodnike, sve odreda i poimence, žestoko su optužili što su ustuknuli pred stvarnošću, grdeći himere daleke od poljske savremenosti. Sa njim u grupi delovali su još Zagajevski, Baranjčak i Krinjicki, da pomenemo neke od njih. Najznačajnije Kornhauzove pesničke knjige su: „Nastaće praznik i za lenjivce“, 1972 (setimo se za trenutak sudbine Brodskog), „U tvornicama izigravamo tužne revolucionare“, 1973, „Vanredno stanje“, 1978, i „Načelne teškoće“, 1979.

Prevod sa poljskog Petar Vujičić
Slike: Spaceman Jude