Видео уметник Рино Стефано Таљафиеро

 

Цитат који прати овај видео рад, назван „Лепота“, јесте Шекспиров деветнаести сонет. Овде га преносимо кроз превод Живојина Симића и препев Стевана Раичковића. Његов садржај у вези је са оним што сте могли видети током девет минута.

Несито Време, лавље шапе сруби,
Натерај земљу да свој кот прогута,
Ишчупај тигру оштрицу од зуби
И спали живог феникса што лута;
У свом лету сеј радост и сету
И ради шта знаш, време брзог хода,
Пролазној чари у широком свету,
Ал браним један злочин испод свода:
О, не избраздај својим часовима,
Ни древним пером чело мога друга,
Нек недодирнут твојим токовима
Буде леп узор за потомства друга.

Ал и упркос твом злу које прети
У мом ће стиху увек млад живети.

Рино Стефано Таљафиеро рођен је 1980. године. Он је италијански филмски редитељ, графички дизајнер, аниматор и видео уметник. Снимао је кратке филмове, модне кампање, видео инсталације за изложбе, музеје и специјалне пројекције.

У том контексту треба посматрати приложени видео. Тенденција да се слике „оживе“, да се учине покретнима и да се на основу њих, у комбинацији са другим сликама, оформи наратив постала је приметна и од његове појаве честа.

Видео комбинује слике које припадају академском или прерафаелитском жанру и, у складу са приложеним сонетом, визуелним језиком приповедају о лепоти, невиности, страсти, смрти. Видео је објављен 2014. године и прославио је свог аутора. Наставите са читањем

Видео уметник Quayola

 

Quayola је италијански видео уметник рођен у Риму 1982. године који тренутно живи и ствара у Лондону. Излагао је на Венецијанском бијеналу, у Викторија и Алберт музеју у Лондону, Британском филмском институту, многим париским и њујоршким галеријама.

Уметник полази од већ створених, традиционалних форми и „онеобичава их“ употребом нових технологија. За ово представљање одабрала сам видео радове из циклуса Слојеви (Strata). Уметника занима барокна таваница, геометрија, однос фигуративног и апстрактног.

Музика која прати ове радове је изванредна и додатак је целокупном утиску. Треба напоменути да је уметник два пута излагао у Србији: у Новом Саду, на фестивалу Видеомедеја, децембра 2008, и други пут, у Београду, априла 2011. године. Наставите са читањем

Video radovi o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

 

U okviru ciklusa objava o Hijeronimusu Bošu prilažem i ove video radove. Zajedničko im je da „oživljavaju“ i stavljaju u funkciju kretanja Bošove prikazane figure sa triptiha „Vrt uživanja“.

Video umetnici Bošovom svetu, pored prostorne dimenzije, koja je tom svetu inherentna, dodaju još dimenzije vremena i radnje. Ovi radovi oda su renesansnom umetniku i, istovremeno, interpretacija njegovog dela.

Prvi je uvod u aplikaciju koju je moguće preuzeti i pomoću nje ostvariti virtuelnu turu kroz Bošov rajski vrt. Drugi video je snimljen za potrebe izvođenja baleta Le Jardin des Delices čiji je autor video umetnica Eva Ramboz.

Tri video rada o Dedalu i Ikaru Rolana Kjulvena

Edvard Mejbridž, „Kretanje ptica“, 1887.

Rolan Kjulven je savremeni francuski video umetnik koji se odlikuje izražajnom estetikom kolažiranja tradicionalnih vizuelnih predstava sa savremenim tehnološkim dostignućima u oblasti hemije, inžinjerstva, vazduhoplovstva. Ti vizuelni artefakti, potom, bivaju kolažirani sa različitim stihovima i muzikom koja ih dopunjuje.

Kjulven afirmiše tamni, kjaroskuro, barokni koloritet koji, onda, stavlja u službu vizuelnog uticaja Edvarda Mejbridža ili Pitera Grinaveja, onako kako je kolažiranje, muziku, glasove – tvoreći novi način naracije i vizuelnog jezika – ovaj reditelj ostvario u filmu Prosperove knjige.

Prvi rad, Ikarov let, pozajmljuje motive iz umetnosti Edvarda Mejbridža, istovremeno slaveći pionire letenja, mitske junake Dedala i Ikara. Nastavite sa čitanjem

Video rad o romantizmu

Klasično ja zovem zdravim, a romantično bolesnim. Nibelunzi su klasični kao i Homer jer je i jedno i drugo delo zdravo i od vrednosti. Nove stvari u većini nisu romantične zbog toga što su nove, već zbog toga što su slabe, bolešljive i bolesne, a staro nije klasično zbog toga što je ono staro, već zbog toga što je snažno, sveže, vedro i zdravo. Ako klasično i romantično razlikujemo prema takvim kvalitetima, ubrzo ćemo biti načisto.  – J. V. Gete 1829.

Pojam klasične i romantične poezije, koji se sad raširio po čitavom svetu i izazvao toliko prepirki i podvajanja potekao je prvobitno od mene i Šilera. Ja sam imao u poeziji načelo objektivnog postupka i uvažavao sam samo njega. A Šiler koji je dejstvovao sasvim subjektivno, smatrao je svoj način za pravi, i da bi se od mene odbranio, napisao je članak o naivnoj i sentimentalnoj poeziji. On mi je dokazivao da sam ja sam protiv svoje volje romantičan i da moja Ifigenija, usled prevlasti osećanja, nije tako klasična i u antičkom smislu kako bismo možda pomislili. Braća Šlegel su prihvatili tu ideju i širili je dalje, tako, da se ona rasprostrla po celom svetu, te sada svak govori o klasicizmu i romantizmu, na šta pre pedeset godina niko nije mislio. – J. V. Gete 1830.

Reč romantizam uvedena je nedavno u Nemačkoj da bi označila poeziju čiji izvor su bile pesme trubadura, pesme koje su rodili vitezi i hrišćanstvo. – Madam de Stal Nastavite sa čitanjem

Video rad o Marselu Prustu

 

Marsel Prust je moj omiljeni pisac. Čitanje njegovog romana U traganju za minulim vremenom jedno je od estetskih i intelektualnih iskustava koja ne blede.

Jedini problem sa njegovom knjigom u sedam tomova (više od tri hiljade strana) lepo je opisao piščev rođeni brat, Rober, rekavši da čovek mora, u najmanju ruku, da polomi nogu i bude nepokretan neko vreme, da bi je pročitao od početka do kraja. Ovaj duhovita izjava uklapa se u ono što je Alberto Mangel napisao o idealnom čitaocu: „Idealni čitalac je, takođe, i idealni sedelac“. Nastavite sa čitanjem

Ogledala, snovi, ženska tela i zvuci u Bergmanovim filmovima

Iz Bergmanovog filma „Leto sa Monikom“ koji je snimljen 1953. godine

Četiri video eseja u ovoj objavi jesu kompilacije scena iz različitih Bergmanovih filmova, koji sadrže različite motive, a koje sam naznačila u naslovu. Isti, kada se ovako kompilirano posmatraju, predstavljaju uvid u nekoliko bitnih tema za stvaralaštvo neumornog filmskog proučavaoca emocija, psihe i načina njihovog funkcionisanja.

Bergman je suprotstavio, ili približio, simboličkom predmetu iracionalnog, ogledalu, mnoge junakinje. Taština nad taštinama ili vanitas vanitatum, delfijsko Spoznaj sebe ili, kao na slici Marije Magdalene Žorža de la Tura, sva simbolička značenja žene pred ogledalom uzeta su u obzir i smeštena u filmski kontekst. Nastavite sa čitanjem

Утицај Вилијама Блејка на популарну културу 20. века

Томас Филипс, „Портрет Вилијама Блејка“, 1807.

Додатак Блејковом утицају на поп културу 20. века је и приложени видео о коме нисам успела да пронађем детаљније информације. Непознати аутор видеа са Блејковим култом комбинује култ рок хероја 20. века: Џима Морисона и Ијана Кертиса, фронтмене група The Doors и Joy Division. Ту је, наравно, и Боб Дилен.

Међутим, пре ових, за нас најпознатијих референци, било је других уметника које је инспирисао енглески ексцентрик, визионар, неуморни радник на пољу слике и речи, њиховог заједничког деловања и, најзад, на пољу довршавања сопственог митолошког система који ми и даље дешифрујемо.

Томас Харис, амерички писац, творац романа о серијском убици Ханибалу Лектору, имао је значајан однос према Блејковим цртежима. У књизи Црвени змај, што је алузија на Блејков цртеж (овде) главни јунак опседнут је истоименом Блејковом сликом. У роману Ханибал, серијски убица Ханибал Лектор држи један други Блејков цртеж (овде) на зиду своје собе. Остаје да се питамо зашто је писац својим серијским убицама придружио, као естетски одабир, ове цртеже, да ли да додатно потврди њихов карактер негативаца или да, напротив, њихову злоћу релативизује, с обзиром на снажну симболичку и филозофску позадину ових цртежа. Наставите са читањем