A . A . A у онлајн порталу „Before After“ (интервју)

Фотографија: Немања Кнежевић

Крајем октобра у посету сам примила сараднике портала Before After, Јовану Буљугић, новинарку, и Немању Кнежевића, фотографа. Јована ме је позвала да будем део рубрике „Предмети“, да издвојим оне предмете који ми значе и да о њима нешто кажем. Потом су уследила и њена питања која се тичу мог рада, књига, рада на А.А.А, као и путовања.

Цео интервју можете прочитати овде.

А . А . А у онлајн часопису „Stella polare“ (интервју)

Фотографија: Милан Кривокућа

Крајем октобра уредница и једна од ауторки сајта Stella polare, Оливера Драгишић, историчарка и сарадница Института за новију историју Србије, послала ми је неколико питања која су ме подстакла на одговоре који су прави мини есеји. Интервју се тицао мог рада, смисла путовања, књига које сам објавила (Три мита, Јабуке), околности у којима је А.А.А настајао и у којима сам се ја формирала. Интерју носи наслов Одазивање плавиштима. То је алузија на плавишта, слику природе која заузима значајно место у мојој првој књизи.

Цео интервју можете прочитати овде.

A . A . A у подкасту MISHKA.irl (интервју)

Лого дизајн инстаграм подкаста MISHKA.irl

Милица Мишељић је ауторка инстаграм подкаста MISHKA.irl посредством кога истиче особе које живе у Србији или Америци а баве се различитим креативним занимањима. Она је дошла до обе моје књиге, прати рад овога места и позвала ме је на интервју. Крајем јуна разговарале смо на различите теме, углавном о мојој првој и другој књизи, о књижевности и уметности уопште. Због техничких сметњи разговор је снимљен у два дела.

Најаву нашег разговора можете погледати овде.

Први део интервјуа можете погледати овде.

Други део интервјуа можете погледати овде.

A . A . A у упитнику портала „Казаљка“

Фотографија: Алекса Митринић за потребе магазина „Плезир“ (детаљ)

Почетком октобра 2020. један од сарадника портала Казаљка позвао ме је да кажем нешто о себи и свом раду кроз упитник.

Сва питања и одговоре можете читати овде.

A . A . A u Domu kulture „Studentski grad“

Inked11896460_10153644898118383_7139044381224079358_o-e1488195358111_LInovo

U četvrtak, 4. maja 2017. godine, sa početkom u 19 časova, u domu kulture „Studentski grad“ održaće se veče posvećeno internet portalima koji se bave kulturnim i umetničkim sadržajima. Ja, kao jedini član redakcije bloga A . A . A učestvovaću u razgovoru sa urednicima i autorima drugih važnih i čitanih internet mesta posvećenih pomenutim temama. Na fejsbuk stranici DKSG piše sledeće:

Naši gosti biće urednici/urednice i autori/autorke internet portala koji se bave umetnošću, književnošću i kritikom. Razgovaraćemo i razmeniti iskustva i mišljenja na teme kao što su: mogućnosti kreiranja kulturne politike, delovanje u institucionalnim i vaninstitucionalnim okvirima kulture, čitalačka publika, opstanak i budućnost ovakvog vida bavljenja književnošću.

Učestvuju: Kultur Kokoška (Anja Anđelković), Agon (Bojan Savić Ostojić),Glif – portal za književnost i kulturu (Danilo Lučić), Art-Anima (Dragoljub Igrošanac), Kultiviši se (Sonja Todorović), A . A . A (Ana Arp), Časopis Kult (Milena Kulić) i Beton (Saša Ćirić).

O događaju se dodatno možete obavestiti na facebook stranici Doma kulture „Studentski grad“, kao i na sajtu te ustanove.

Unapred se radujem razgovoru i razmenama mišljenja učesnika. Sam prostor u kome će se razgovor voditi je veoma prijatan, majsko veče biće vedro a plato ispred idealno sastajalište i za kasnije susrete.

Slika: DKSG

Ilustracije Harija Klarka rađene prema Poovim pričama

Klarkova ilustracija Poove priče „Ligeja“

Hari Klark je bio irski ilustrator koga smatram najboljim interpretatorom Poove imaginacije u sferi vizuelnih umetnosti. Niko kao on nije bio bliže razumevanju slike, atmosfere, osećanja i raspoloženja Poovih junaka. Klark je rođen u Dablinu 17. marta 1889. godine i bio je jedan od tipičnih predstavnika Arts and Crafts stila. Osim Poovih priča (namerno nisam stavljala naslov priče ispod ilustracije smatrajući da će oni koji su čitali Poa sami biti u mogućnosti da prepoznaju o kojoj priči je reč, umetnik je u toj meri uspeo da izvuče jedinstvenu suštinu svake od njih), Hari Klark je ilustrovao još i Andersenove bajke, Geteovog Fausta, kao i mnoge katoličke katedrale, oslikavajući njihove vitke prozore u (neo)gotskom stilu. Nešto od stila specifičnog za takvu vrstu stvaranja, Klark je transponovao i na ilustracije Poovih književnih dela.

Na srpski jezik objavljena je knjiga Priče tajanstva i mašte u izdanju izdavačke kuće Tisa. U tom izdanju našle su se priče „Pad kuće Ašerovih“, „Maska crvene smrti“, „Vilijem Vilson“, „U Malstremskom vrtlogu“, „Crni mačak“, „Ligeja“ i „Izdajničko srce“. Priče su preveli Svetislav Stefanović (poznat je i njegov prevod Poove pesme „Gavran“), Andrej Vijatov i Nebojša Todorović. U tom izdanju našle su se ilustracije ovog umetnika, svaka prati odgovorajaući priču. Pošto pored izdanja Poovih dela koja je u jednoj knjizi objavila izdavačka kuća „Rad“ imam i ovo izdanje palo mi je na pamet da čitaocima bloga, u okviru tematskog ciklusa postova o Edgaru Alanu Pou, predstavim i ove ilustracije koje, smatram, podjednako kao i njegova proza, poezija i poetički spisi, obogaćuju čitalačko iskustvo ljubitelja ovog neobičnog pisca.  Nastavite sa čitanjem

Robert Muzil: „Prenoćište u predgrađu“

Edvard Munk, „Madona“, 1895.

Svake noći tačno u ponoć zatvarana su teška drvena krila ulazne kapije i na nju sa unutrašnje strane navlačene dve gvozdene prečage debljine ruke. Do tada bi zakasnele goste sačekivala sanjiva stara služavka u seljačkoj nošnji. Četvrt časa kasnije prošao bi tuda lagano kružeći gradom stražar koji je nadgledao vreme zatvaranja gostionica. U jedan čas po ponoći iz magle bi izronila patrola koja je dolazila iz obližnje kasarne, bat tri para nogu bivao je sve glasniji, da bi prerastao u zvonak marš i ubrzo utihnuo u daljini. Dugo potom ne bi se čulo ništa osim hladnog, vlažnog ćutanja tih novembarskih noći. Tek u tri časa naišla bi prva kola sa sela. Uz veliku buku prolazila su treskajući se preko kaldrme. Umotani u svoju ćebad, ogluveli od kloparanja točkova, ukočeni od jutarnje studeni, njihali su se iza konja kočijaši.

Jedne takve noći pred samu ponoć došao je taj par i zatražio sobu. Služavki se muškarac učinio poznat. Bez ikakve žurbe zatvorila je visoku kapiju, navukla teške prečage i povela goste, ne pitajući ih ništa. Najpre uz kamene stepenice, tada dugačkim hodnikom bez prozora, sa dva nagla i neočekivana zavoja, zatim uz pet kamenih stepenika, izlizanih od silnog gaženja i ponovo jednim hodnikom prekrivenim napuklim kamenim pločama koje su se pomerale pod težinom nogu. Na njegovom kraju, što goste nije nimalo začudilo, nekoliko uskih stepenika vodilo je nagore, do jednog malog trema na koji su izlazila troja vrata; stajala su niska i mrka nad otvorom stepeništa. Nastavite sa čitanjem

Barok nedeljom: Knjiga „Veličanstveni kaligrafski spomenici“

Jedna od stranica knjige „Mira calligraphiae monumenta“

Ilustrator manuskrpta Veličanstveni kaligrafski spomenici (u orginalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel, i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući sobu kurioziteta (Kunstkammer) Rudolfa II.

Knjiga Veličanstveni kaligrafski spomenici je nastajala između 1561. i 1596. godine. Bočkaj je isprva sačinio tekst oko 1561. da bi tri decenije kasnije Hoefnagel dodao ilustracije voća, povrća, cveća i različitih insekata. Bočkaj je svaku stranu knjige ispunio različitim oblikom slova (ono što mi danas zovemo font), istovremeno pišući o svakom slovnom stilu koji bi se mogao upotrebiti pri štampanju knjiga.

Knjiga hronološki pripada dobu baroka jer nastaje posle Tridentskog koncila (održan od 1545. do 1563.) a i stilistički posmatrano mnogi elementi knjige uklapaju se u karakteristike barokne umetnosti. Čudno i egzotično rastinje, kao i insekti oko njega, deo su barokne scenografije, naročito u okviru žanra mrtve prirode, koji je posebno bio specifičan za holandske umetnike u 17. veku. Nastavite sa čitanjem