Џон Балдесари Бетовену у част

Џон Балдесари, „Бетовенова труба (са увом), Опус #132“, 2007.

Поводом двеста педесет година од Бетовеновог рођења Уметничко-историјски музеј у Бечу приредио је изложбу која представља омаж једном од највећих уметника свих времена, Микеланђелу међу композиторима, глувом музичару према коме је иронија богова била неподношљиво окрутна. Изложба је названа Beethoven Moves и трајала је од септембра 2020. до јануара 2021.

Музеј са непрегледном колекцијом дела из прошлости изложио је за потребе ове изложбе дела различитих епоха међу којима се по броју истичу она која су настала у нашем времену. Дела савремених визуелних уметника красила су просторије музеја, а мени је, за ову прилику, највише пажње привукла скулптура Џона Балдесарија.

Балдесаријево дело изложено је у улазном холу, састоји се од трубе и уха. Бетовен је почео да глуви око своје 28. године. Најбоља и најрадикалнија дела компоновао је потпуно глув. Зарад лакшег споразумевања и превазилажења проблема користио се ушном трубом.

Балдесари је око 2007. био у Бону, Бетовеновом месту рођења, и недуго после посете направио је ово гигантско дело. Величина, пак, није случајна. Како је Бетовенова музика често окарактерисана као „титанска“, тако је и ова бронзана труба нека врста стилске фигуре самог Бетовеновог стваралаштва.

Музеј се осврнуо у неколико наврата на дела која су настајала у исто време када и Бетовенова и чија тема кореспондира са његовим темама. Ту је један Тарнеров акварел који на апстрактан и радикалан начин предочава драму природе. Ту је и Фридрихова студија неба у сумрак које евоцира меланхолију, као и Гојин капричо. Ту су и дела уметника старијих од Бетовена чија тема кореспондира са његовим, као што је тема Прометеја, титана који је од богова украо ватру и дао ју људима.

Када су у питању савремени уметници, њихов израз је различит и креће се од цртежа преко скулптура до инсталација у простору. Ребека Хорн излаже потпуно изврнут клавир који виси са плафона, чије дирке падају ка нама. Назив тог дела је Концерт за анархију. Затим, ту је фотографија Анселма Кифера која носи симболично име Звездано небо нада мном и морални закон у мени. Савремени немачки визуелни уметник Јоринде Воигт излаже тридесет и два апстрактна, математички организована цртежа која одговарају звуку тридесет и две Бетовенове сонате. Цртежи изражавају мелодичност, апстрактност, експресивност, снагу, разноликост Бетовенове музике. Још један уметник искористио је Бетовенове сонате за свој рад. Пошто је завршио неке од својих првих соната, које је посветио Хајдну, Бетовен је полако почео да осећа како губи слух, прво у левом уху а онда у оба. То је било око 1795. Када је завршио последње сонате, између 1816. и 1822, био је потпуно глув. Савремени британски уметник Идрис Кан је фотографисао нотне записе свих соната а онда их обрадио тако што је један запис ставио преко другог и све тако до последњег. Оно што је добијено јесте збијена, густа, непробојна, тамна маса звузкова која визуелно треба да посведочи непробојну масу тамног, густог шума који је Бетовен можда чуо у својим најмрачнијим и стваралачки најплоднијим часовима.

Детаљније о изложби и уметницима можете погледати на сајту изложбе.