O redovima vožnji vozova kao umetničkim delima

Osećaš li i TI, lebdeći, neizdrž kad čuješ imena gradova? Da li te ona podsete na NEŠTO? Ime grada postaje grupa predmeta, jedna slika. Voliš li i ti na mapi da spajaš železničke redove vožnji? Čežnja, poput magle nad vodom, podstiče kretanje kroz prostor a ono je uvek tada kretanje kroz vreme. Voliš li voz? I da putuješ njime, ali i njega kao mašinu, njegov prostor i brzinu čiji si deo? M. Jursenar je „Hadrijanove memoare“ napisala u vozu na liniji Boston-Čikago-Denver-Novi Meksiko. Šta je to sa vozovima a da je tako značajno za pisce?

U tvom beznačajnom gradu, u mom beznačajnom i ružnom gradu (uvek je lepše TAMO, nikada nije lepo OVDE), ovog prozaičnog dana, reči zaposlenog na stanici koji je život proveo čitajući redove vožnji, bivajući u mestu, pokreću maštu bolje nego muzičko ili književno delo.

„Ekspresni vlak za Pariz
Pula, Trst, Milano
Torino, Grenobl, Pariz
polazi sa četrnaestog kolosijeka
drugi peron lijevo.

Ponavljam
ekspresni vlak za Pariz
Pula, Trst, Milano
Torino, Grenobl, te napokon Pariz
polazi sa četrnaestog kolosijeka
drugi peron lijevo..“

https://www.youtube.com/watch?v=ukFOxYjj7KQ

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s