Naslovne strane knjige „Zapisi iz podzemlja“ F. M. Dostojevskog

Ovaj veličanstveni roman iznova obogaćuje, svakim novim čitanjem podstičući tumačenja koja ne vode krajnjem zaključku, cilju koji izneverava očekivanja, izmičući poput senke stopalu koje bi da istu nagazi, sustigne, sa sobom poravna.

U to vreme mi je bilo svega dvadeset i četri . Moj život bio je i onda mračan, neuredan i do podivljalosti usamljen. Ni sa kime se nisam družio, izbegavao sam čak i da razgovaram, i sve sam se više i više povlačio u svoj budžak. Na dužnosti, u kancelariji, trudio sam se da nikoga ne gledam, a vrlo sam dobro zapažao da moje kolegene samo što me smatraju za osobenjaka već me – čini mi se – gledaju sa mrzošću. Dolazilo mi je da pitam: zašto se nikom drugom već samo meni čini da me gledaju sa mrzošću?

Knjiga je inspirisala mnoge umetnike, a evo kako su neki od njih ostvarili svoje vizije i utiske posle čitanja, a da su se bavili grafičkim dizajnom i pripremom knjiga za štampu.

Ostale tekstove o ovom romanu objavljene na blogu A . A . A možete pogledati ovde.

Citat: Fjodor Dostojevski, Zapisi iz podzemlja, prevela Branka Kovačević, Logos, Beograd 2008.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s