Antikvarijat „Bulbuk“
Antikvarijat „Bulbuk“
.
Antikvarijat „Vulin“
Antikvarijat „Vulin“
.
Antikvarijat „Dveri“
Antikvarijat „Dveri“
.
Antikvarijat „Mala akademija“
Antikvarijat „Mala akademija“
.
Antikvarijat „Mala prodavnica retkosti“
Antikvarijat „Mala prodavnica retkosti“
Odlučila sam da predstavim Beograd posredstvom teksta o antikvarijatima, a isti se ne moraju nužno odnositi samo na Beograd. Knjige koje se mogu kupiti u ovim knjižarama dostupne su svima posredstvom interneta a, od sada, nadam se, i posredstvom ovog teksta, bar vizuelno ili kao predlog za neko naredno čitanje.
Jedna od mojih lutalačkih preokupacija gradom podrazumevala je i da obilazim knjižare u koje neću nužno ući, ali pored kojih ću zastati i posmatrati izloge. Tako sam se ja, za početak, informisala. Onda kada bih ušla, ponašala bih se kao da sam u biblioteci. Stajala bih satima pred policom ili pultom i listala knjige, čitala ih, otvarajući stranice nasumično, ili razgledajući korice, razmišljajući o njihovom dizajnu, o fontovima, sticala bih površan utisak o stilu pisca.
Prošlost jedne zemlje vidljiva je naročito na dva mesta: na buvljacima i u antikvarijatima, a pod antikvarijatima ne podrazumevam nužno prodavnice specijalizovane za prodaju predmeta, već mislim i na knjižare koje poseduju korišćena i, najbitnije, stara izdanja određenih naslova i edicija, onih koje se više nisu doštampavale.
Nisam bila upisana u biblioteku, izuzev u osnovnoj školi. U srednjoj školi, kao i na fakultetu, koristila sam biblioteku institucije u kojoj sam se školovala. Doduše, na prvoj godini fakulteta bila sam upisana u jednu gradsku biblioteku koju sam koristila ukupno tri puta. Bila sam zgađena uslugom, redovima, liftovima u kojima bi donosili raspale, masne knjige stare četrdeset godina.
Umesto korišćenja biblioteke, koja čak ni za učenje nije bila adekvatna (kisele vode na stolovima, plazme, maramice, mobilni telefoni, malograđanska odeća na korisnicima, jedan buvljak u istočnoj Srbiji od boja i fizionomija, ponašanja i atmosfere), u tom periodu ja sam počela da formiram svoju biblioteku, kolekciju knjiga koja se ni po čemu nije razlikovala od kolekcija drugih studenata književnosti. Izdanja nisu bila retka, nisu čak bila ni naročito očuvana, naslovi se nisu izdvajali od spiska preporučene literature za dati ispit, ali od nečega se moralo početi.
Vremenom sam proširila tematski okvir knjiga koje su pristizale, a i sa godinama, s obzirom na poboljšanje i moje materijalne situacije u odnosu na dane studiranja (svaki oblik kolekcionarstva ili prikupljanja, naročito kada je u pitanju neka od umetnosti, zahteva dosta materijalnog ulaganja što dovodi do paradoksa: umetnost postaje roba), u sobu sam počela da unosim sve više i više knjiga, ali nikada nasumično odabranih. Ja sam osoba čije su sveske i rokovnici, dnevnici i beležnice, puni spiskova.
I tako, kad ne putujem, kad bedastoća kojom smo okruženi zavrišiti, kad kraljevi diletanata, čije su krune niskokaratne jer ih dele sa još mnogima oko sebe, počnu da pričaju o elitizmu, o tradiciji, o, sumirajno, budalaštinama, najbolje bi bilo ući u neki od ovih prostora i zatvoriti vrata po ulasku. Ipak, tišina je najprivilegovanija čovekova potreba.
A da li je indiferentnost spram tekućeg doba pristajanje na inferiornost, nedovoljno vodootporana kabanica slabih? Možda. Ipak, u mom slučaju, nije. Sve sam prezirala. Nedostatak lepote vodio me je nihilizmu. Žalila sam za dobom početaka svoje mašte, svog altruizma, kada nisam znala u kojoj se zemlji nalazim, meni to nije bilo bitno. Ali, jednom kada sam se okrenula oko sebe, shvatila sam da taj trenutak neću nikome oprostiti: bila sam na Zelenom vencu. To mesto je metafora ove zemlje. U njenom siromaštvu nema dostojanstva.
Međutim, okretanje uvek podrazumeva i asocijaciju na Janusov lik. Lep prizor, afirmativan, skriven je. Toga u ovom gradu, u ovoj nesrećnoj, jadnoj zemlji treba biti svestan. To su ove knjige koje se nalaze u prostorima koje sam obilazila i posredstvom čijih fotografija sam želela da predstavim jednu lepu ambiciju, borhesovsku: da čitav (pojedinačni) svet („nema genijalnih naroda, ima samo genijalnih pojedinaca“ – Ljubomir Micić) postane knjiga, jedna u kojoj su sumirane sve, biblioteka gde bi hod po lavirintu, hod horizontalan ili vertikalan, bio nečiji život.
Ja nisam dete svog vremena. Moja gorčina je dete ovog vremena. Ja nisam dete svog vremena jer zalazim u antikvarijate i ne pišem psovke, proglašavajući ih integralnim delom svog aktivizma, svoje umetnosti, svog načina delovanja. Diletanti, niste pozvani. Nema Sunca za vas u ovim hodnicima. Ostali – dobrodošli.
Tekst i fotografije: Ana Arp
Za veću rezoluciju kliknuti na fotografiju
.
Antikvarijat „Bulbuk“
Adresa: Stanoja Glavaša 13, Beograd
Telefon: 011 3225 974 / 063 229 774
Mejl: antikvarijat.bulbuk@gmail.com
Radno vreme: 16-20h svakog radnog dana i subotom
.
Antikvarijat „Vulin“
Adresa: Brankova 23, Beograd
Telefon: 011 2624 308, 064 95 55 051
Mejl: antikvarijatv@gmail.com
Sajt: http://www.antikvarijatvulin.com
.
Antikvarijat „Dveri“
Adresa: Đure Jakšića 6, Beograd
Telefon: 011 263 8260
.
Antikvarijat „Mala Akademija“
Adresa: Đure Jakšića 4, Beograd
Telefon: 011 328 2365
Mejl: malaakademija@gmail.com
.
Web antikvarijat „Mala prodavnica retkosti“
http://prodavnicaretkosti.kpizlog.rs/ | Telefon: 061 220 57 96
Za razliku od prethodno predstavljenih, ovaj antikvarijat svoje delovanje koncentriše isključivo na prodaju preko interneta. U pitanju je on-line prodavnica novih i antikvarnih knjiga. Izbor iz kolekcije možete pogledati na fotografijama koje slede ili na sajtu, a uz knjige, u ponudi „Male prodavnice retkosti“ naći ćete i odlično očuvane analogne fotoaparate.
„Mala prodavnica retkosti“ sadrži knjige iz oblasti arheologije, religije, kulturne istorije, književnosti. Ukoliko vas zanima beletristika, pravna ili medicinska literatura na srpskom, ruskom, nemačkom ili francuskom jeziku, takođe je možete pronaći u ponudi. Smatrala sam da je, za razliku od prethodnih priloga, tekst o ovom antikvarijatu morao biti duži jer ne postoji način da se taj prostor poseti.
Za sve informacije možete kontaktirati Sinišu Lekića, doajena beogradske antikvarne scene koji je svoje delovanje započeo na platou ispred Filozofskog fakulteta 1998. godine. Sa ulice, Siniša prelazi u lokal u Skadarskoj, a nekoliko godina kasnije, u lokal u ulici Nikole Spasića. Od 2002. godine rad sa knjigama isključivo obavlja posredstvom interneta.
„Mala prodavnica retkosti“ vezuje se i za izdavačku delatnost, kao i za distribuciju tj. posredovanje u kupovini knjiga drugih izdavača kao što su „Dveri“ i „Kokoro“. Siniša Lekić je bio urednik i osnivač izdavačke kuće „Liber“ pod čijim su okriljem štampane sledeće knjige: Vergilije – „Ekloge“, Božidar Nikolajević – „Leonardo da Vinči“, „Vampir 1816 (Bajron, Polidori, Meri Šeli)“, „Upotrazi za Drakulom“ , „Karmila“, „Božićna pesma“ Čarlsa Dikensa, i mnoge druge.
Kada je u pitanju prodaja novih knjiga, izdvajaju se izdanja izdavačke kuće „Dveri“ (izdavač nema nikakve veze sa istoimenom političkom organizacijom): Josif Flavije – „Judejske starine“, Boris D. Grekov – „Kijevska Rusija“, Ernst Kicinger – „Vizantijska umetnost u nastajanju“, Tomas Botkin – „Slikarstvo i mi“, Vojteh Volavka – „Slikarski rukopis“, Kenet Klark, „Pjero de la Frančeska“, Kenet Klark – „Akt“, Ketlin Rejn – „Knjiga o Blejku“, Stanislav Živković – „Kosta Miličević“, Stanislav Živković – „Beogradski impresionisti“, Đuzepe Fjoko – „Đorđone“, Kristina Peltr – „Teodor Šaserio“, Albert Boam – „Akademija i francusko slikarstvo u devetnaestom veku“.
Takođe, „Mala prodavnica retkosti“ prodaje knjige posvećene japanskoj kulturi i umetnosti koju objavljuje izdavačka kuća „Kokoro“. Među naslovima se izdvajaju: „Knjiga japanskih simbola“ – Aleksandar Meščerjakov, Lafkadio Hern – „Kokoro“, „Zen budizam: religija samuraja“ – Kaiten Nukarija, „Ainu: starosedeoci Japana“ – Džon Bečelor, „Leptirov san u poeziji Macuo Bašoa“ – Sonja Višnjić- Žižović, i mnoge druge.
Fantastican tekst! Hvala…
Hvala!