Muzika iz filma „Les Choristes“

.

Muzika omogućava da se probiju vreme i prostor. Slušajući ovu kompoziciju ja vidim neki bicikl koji uskim ulicama ide nizbrdo, nebitno je ko sedi na njemu, recimo da je u pitanju jedan posleratni provincijski gradić, jedno sunčano jutro, mada prohladno, i recimo da je osoba na bicikli krenula do pijace. Da li je to dečak koji je krenuo mami da kupi čokoladu za kuvanje, domaćica kojoj treba deset jaja i brokoli, deka koji ide da posmatra partiju šaha.. to nije bitno. Bitan je tanak sloj vazduha koji oseća po licu, zraci sunca, mehuri što plutaju između lišća ružinog grma ili senka od ograde koja treperi na hladnom betonu ulice.

Inače, nisam gledala ovaj film, stoga, upravo opisano, i u duhu doživljeno, nije inspirisano filmom, već kompozicijom. Osim slika koje u meni stvara, ovaj hor me, iznova, uverava da je Zapadna (evropska) umetnička tradicija, ovoga puta oličena u horu dečaka, samo jednoj od njenih mnogobrojnih lepota, ipak (verujem da ću razočarati mnoge), nešto najbolje što je ovom svetu dato. Takođe, podstiče me da putujem, da putujem, da putujem. Dva puta u godini po tri nedelje, nema potrebe više od toga, da sednem u voz, da ni sama ne znam gde ću, dok ne dođem do šaltera za kupovinu karata, i samo krenem. Voz zna.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s