Francesco Milizia o arhitekturi

„Arhitektua je umetnost oponašanja poput slikarstva, vajarstva, govorništva, poezije, muzike. Između njih je jedina razlika u tome što neke od ovih umetnosti imaju pred sobom prirodni uzor, i treba samo da otvore oči, da posmatraju predmete oko sebe, i da na osnovu njih formiraju sistem oponašanja. Arhitektura nema takav uzor. Gde postoje kuće stvorene rukom prirode, koje bi arhitekti mogli uzeti kao primer za oponašanje? Palata nekog vladara nije pravljena po uzoru na neku palatu iz univerzuma; kao što harmonija nije pravljena po uzoru na muziku nebeskih tela čiji zvuk, bar do sada, nije dopro ni do čijeg uva. Arhitekturi uistinu nedostaje model koji je stvorilia priroda, ali zato ima onaj koji su stvorili ljudi, sledeći prirodnu umešnost u izgradnji svojih prvih kuća. Gruba koliba je prirodna arhitektura; gruba koliba je početak lepote građanske arhitekture.“

Francesco Milizia  (1725-1798), jedan od vodećih teoretičara neoklasicizma.

Citirano prema: Paolo Portoghesi, „Inhibicije savremene arhitekture“, u: Jedinstvena vizija arhitekture. Kritička antologija, priredio Slobodan Selinkić, prevod Cvijeta Jakšić, Radionica SIC, Beograd, 1989.

Crteži: Johann David Steingruber, „Architectonisches Alphabet“, 1773. Nemačka.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s