Philip Glass: „Metamorphosis 2“

.

„Ovako se sve završava. Smrću. Ali, pre toga je život. Skriven ispod bla, bla, bla… Sve je naslagano ispod brbljanja i galame. Tišina i osećajnost. Osećanja i strah. Sićušne, nestalne iskre lepote. A onda beda i nesreća čovečanstva. Sve skriveno ispod maske zbunjenosti postojanja na svetu. Bla, bla, bla … „

Citirani redovi pojavljuju se pri kraju filma „Velika lepota“ italijanskog reditelja Paola Sorentija. Neobično, ali podsetili su me na ovu kompoziciju, a možda su impresija i asocijativni tok bili obrnuti … teško je to sada razlučiti.

Pomenuti film ima svoju muziku, po sebi remek delo. Glasova kompozicija, takođe, deo je filma „Sati“, za koji je on komponovao izvrsne note. Ipak ukrstila sam ih jer me neprestano melanholična Glasova muzika podseća na rezignirane, a opet poetične redove.

Pojavljuje se i u filmu „Sati“, baš kao i ovde, jedna opaska o prolaznosti vremena, u stvari, vreme to su sati, od kojih je, poput pačvorka, sazdan ljudski život. Ne od godina, od sati. Njihovo ponavljanje podudarno je sa stalnom repeticijom nota u Glasovoj muzici, doprinoseći na taj način izvesnoj nelagodi. Raspoloženje biva, poput žrtve, prineto na oltar.

Je li to ona stvaralačka ili razaralačka melanholija – pitanje je sad. Oba filma pitanje ostavljaju nedovršenim. Tako je i sa nedorečenim utiskom slušaoca koga note obuzimaju poput vode koja buja, ostavljajući ga da lebdi, sve dok mu ne pređe preko glave. Onda, on se ili davi ili, čak i ako ume da pliva, bira da roni.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s