Mita Jovanović o Bodleru (drugi odlomak)

Les_fleurs_du_mal,_l’œuvre_de_Baudelaire[1]

„On voli da prati čoveka bleda, zgurena, iskrivljena, zgrčena od veštačkih strasti i čame, da ga prati kroz labirint te ogromne naseobine polipa kao što je Pariz, da ga zatiče u njegovim nezgodama,njegovim strepnjama, nevoljama, smlaksavanjima i razdraženjima, u njegovim nervozama i očajanjima. Kao klupko guja ispod razgrnutog smetišta, on posmatra kako kipte zli insekti što se rađaju, gadne navike lenjo zgurene u svom glibu; i pri tom prizoru koji ga privlači i odbija, njega obuzima neizlečiva melanholija, jer on za sebe ne nalazi da je bolji od ostalih, i on pati gledajući čisti svod neba i čedne zvezde zastrvene prljavim isparenjima.“

Izvor: Šarl Bodler, „Cveće zla“, preveo Mita Jovanović, Francusko-srpska knjižara A. M. Popovića, Beograd 1937.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s