CRNA

Robert Fludd, 1617.Kazimir Malevich, 1915.Lawrence Sterne’s The Life and Opinions of Tristam Shandy, 1759.

Tema nedelje: CRNA (kvadrat)

1. Robert Fludd, 1617.
2. Kazimir Maljevič, 1915.
3. Stranica romana „Tristram Šendi“ engleskog pisca Lorensa Sterna, 1759. Crni kvadrat kao integralni deo teksta.

„Crna je povratila status koji je imala stolećima, možemo reći i hiljadama godina – status boje sa karakterom i bila je osnovni stub u čitavom sistemu boja. Kao njena suprotnost – bela, s kojom nije uvek bila vezana, crna je postepeno gubila status boje između kraja srednjeg veka i XVII stoleća: napredovanje štamparstva i graviranih slika – crnim mastilom po beloj hartiji – dalo je posebnu ulogu ovim dvema bojama, koje su najpre protestantska reformacija, a zatim napredak nauke konačno istisnuli iz sveta boja. Kada je Isak Njutn otkrio spektar boja 1665-1666, uveo je njihov novi poredak u kome od tada neće više biti mesta za belu ili crnu. To je označilo početak istinske hromatske revolucije.

Tako su skoro tri stoleća crna i bela posmatrane i doživljavane kao „neboje“, čak se činilo da žive u sopstvenom univerzumu, nasuprot onome koji su činile boje: „u crnoj i beloj“, na jednoj stranu, „u boji“, na drugoj. U Evropi su desetine generacija bile upoznate s tom suprotnošću; iako je zaista danas ne prihvatamo, to nas više ne iznenađuje. Pa ipak, naš senzibilitet se promenio. Od druge decenije XX stoleća umetnici su prvi crnoj i beloj počeli da vraćaju status autentičnih boja, koji im je pripadao do kasnog srednjeg veka. Za njima su pošli naučnici, iako fizičari čak dugo nisu bili voljni da crnoj pripišu hromatska svojstva. Najšira javnost im se na kraju i sama pridružila, tako da danas u svojim socijalnim kodovima i svakodnevnom životu teško da imamo ikakav razlog da svet boje suprotstavljamo svetu crne i bele.

Jedna boja nikada ne postoji sama; ona ima značenje, u potpunosti „funkcioniše“ u društvenoj, umetničkoj i simboličkoj perspektivi samo onoliko koliko je u vezi ili u suprotnosti s jedom ili s više drugih boja. Isto tako, nije moguće posmatrati jednu boju samu za sebe. Govoriti o crnoj, kao što ćete čitati na stranicama koje slede, takođe znači – neizbežno – govoriti i o beloj, crvenoj, smeđoj, ljubičastoj i čak plavoj. “
Mišel Pasturo, „Crna – istorija jedne boje“, preveo Dragan S. Babić

Tema nedelje: CRNA (krug)

1. Robert Fludd, svetlost koja prosijava iz tame,1617.
2. Gete i Šiler, raspored boja prema temperamentima, 1798.
3. Henry Draper, fotografija pomračenja Sunca, 1878.

Light flowing forth from the blackness, from Fludd’s Utriusque Cosmi (1617

(17989) by Goethe and SchillerHenry Draper.

Tema nedelje: CRNA (Hamlet)

Danski kraljević, jedan od mnogobrojnih, ako ne i prvi juank svetske književnosti, odeven u potpunosti u crno. Ovde na slici Ežena Delakroaa. U nastavku slede linkovi u vezi sa ovom temom.

Dizajn engleskog izdanja Šekspirove tragedije „Hamlet“, 1933.

Dizajn nemačkog izdanja Šekspirove tragedije „Hamlet“, 1928.

.

Tema nedelje: CRNA (Nokturna)

Moj način da lakše razlikujem dva omiljena Šopenova nokturna, jednu od čestih formi klasične muzike doba romantizma, jeste da ih imenujem prema naslovu romana „Srce tame“ Džozefa Konrada koji se savršeno uklapa u romantičarski senzibilitet, kao i „Crno Sunce“, čest alhemičarski simbol koji Viktor Igo preuzima i koristi u svojoj poeziji.

Frederik Šopen, „Nokturno br. 1“ (Srce tame)

.

Frederik Šopen, „Nokturno br. 13“ (Crno Sunce)

.

Tema nedelje: CRNA (‘Sedmi pečat’)

Jedna od najboljih scena sedme umetnosti, sam kraj filma „Sedmi pečat“ švedskog reditelja Ingmara Bergmana. Junak posmatra na horizontu Smrt koja predvodi kolo u kome igraju njegovi dotadašnji prijatelji.

Kulturološki artefakt srednjeg veka i čestu scenu u umetnosti toga doba, kao i kasnijih perioda uostalom, Bergman transponuje na film. Pored fotografije i same scene, reči su takođe bitne. U pitanju je monolog poetskog zanosa.

1 SS2 ss3 ss

„Marija, vidim ih, vidim ih!
Tamo na olujnom nebu, svi su tamo. Kovač i Lisa, vitez, Raval, Jons i Skat. I stroga Smrt ih moli za ples, želi da se uhvate za ruke i zaplešu u dugoj liniji. Na vrhu je strogi Gospodar sa kosom i peščanim satom. Ali, Luda je na kraju sa svojom lautom. Odmiču od zore u ponosnom plesu, tamo ka tamnim zemljama, dok kiša sa njihovih obraza i gorkih suza spira so.“ (Scenario: Ingmar Bergman)

.

Ingmar Bergman, „Sedmi pečat“, 1957.
O švedskom reditelju na blogu A . A . A

.

Tema nedelje: CRNA (Mesec)

1. John Russell, ‘Moon’, 1764. Crtež
2. Julius Grimm, ‘Moon’, 1888. Ulje na platnu

John Russell, Moon, 1764-1805. Drawing.Julius Grimm, 1888.

Tema nedelje: CRNA (Mrtva priroda)

1. Aelbert Jansz van der Schoor
2. Juliette Tang

MP Aelbert Jansz van der SchoorMP Juliette Tang

Tema nedelje: CRNA (Moda na Zapadu)

1. Moretto da Brescia: „Portret Đirolama Savonarole“, 1524.
2. Nicholaes Eliasz, „Portret muškarca“, 1632.
3. Ian Curtis, frontmen grupe Joy Division, 1979.

moretto da brescia

Nicholaes Eliasz, 1632 II
Ian Curtis

Tema nedelje: CRNA (Moda na Zapadu)

1. Nicholaes Eliasz, „Portret devojke“, 1632.
2. Tamara de Lempika, „Portret vojvotkinje la Salle“,1925.
3. Bruce Weber, „Isabella Rossellini“, 1982.

Nicholaes Eliasz, 1632portrait-of-the-duchess-of-la-salle-1925Bruce Weber, portrait of Isabella Rossellini, Milan, 1982.

Tema nedelje: CRNA (slikarstvo Tijane Kojić)

1. Čvor
2. Samo se smej moj andjele
3. Susreti
(sva dela: ulje na aluminijumu)

„Ikar u gradu“ – esej pisan povodom izložbe (Sub)ekumena Tijane Kojić koja se održala u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu tokom aprila 2015. Na poziv umetnice napisala sam tekst za katalog koji je pratio izložbu.

TK CVORTK samo se smej moj andjeleTK, susreti, ulje na alum

Tema nedelje: CRNA (Mačke)

Uskoro na blogu A . A . A – tri pesme Šarla Bodlera o mačkama

„Dok natenane milujem ti glavu
i gipka leđa gladim dlanom
i klizim rukom uz nasladu pravu
po telu naelektrisanom,
ja vidim svoju ženu. Isto tako
gleda ko i ti, mila zveri,
duboko, hladno, do dna bića strelja .. „

Šarl Bodler, „Mačka“, prevod: Branimir Živojinović
Ilustracija: Endre Penovac

Endre Penovac, BODLER

Tema nedelje: CRNA (Mačke)

Priča „Crna mačka“ E. A. Poa

„Držali smo ptice, zlatnu ribicu, jednog lepog psa, zečeve, malog majmuna, i jednu mačku.
Ova mačka bejaše jedna upadljivo lepa i krupna životinja, potpuno crna, i zapanjujuće pametna. Govoreći o njenoj inteligenciji, moja žena – u srcu poprilično sujeverna . često je pravila aluzije na starinska narodna verovanja da su sve crne mačke začarane veštice. Nije ona to uzimala baš ozbiljno – i ja tu stvar pominjem tek zato što mi je baš sada pala na pamet.
Pluton – tako se mačka zvala – bio mi je najdraži ljubimac i pravi drugar. Ja sam ga jedini hranio, a on je išao za mnom po celoj kući. Bejaše mi čak teško da ga sprečim da me ne prati i po ulicama.“

E. A. Po, „Crna mačka“, prevod: Ljubiša Jeremić
Ilustracija: Endre Penovac

Endre Penovac EAPO

Tema nedelje: CRNA (Arnulf Rainer / Ludvig Vitgenštajn)

‘Granice našeg jezika, granice su našeg sveta. Da bismo odgovorili na pitanje: Šta reči crvena, plava, crna i bela znače?, možemo, naravno, odmah pokazati na stvari u takvim bojama. Ali naša sposobnost da objasnimo značenje tih reči ne ide dalje.’

Arnulf Rainer, Blume , 1957.Arnulf Rainer, Burg, 1956.1894_Rainer___Bartwuchs

Dualni simbolizam pratiće crnu boju tokom čitave njene istorije. Krajem 15. veka Leonardo da Vinči objavljuje da crna nije istinska boja (šta bi mu na to odgovorio Rembrant koji je većinu svojih dela stvorio zahvaljujući crnoj?).

Oko 1665. Njutn otkriva spektar boja i uvodi poredak u kome nema mesta za belu i crnu. Po njemu to nisu boje. Tokom istorije, naravno, bilo je i onih koji nisu mislili tako. Jedan od njih bio je Johan Volfgang Gete.

U Parizu je, danas to izgleda bizarno, u galeriji ‘Maeght’, 1946. godine organizovana izložba pod nazivom ‘Crna je boja’. Na tom mestu otkrivamo promenu paradigme, ali i potvrde odnosa prema svakoj boji: njena afirmacija u velikoj meri zavisi od društvenog i istorijskog konteksta.

Tema nedelje: CRNA (Ropstvo)

‘And I am black, but O! my soul is white

White as an angel is the English child
But I am black as if bereav’d of light’

Blejk, kao i mnogi Evropljani toga doba, znali su za postojanje ropstva i ekspolataciju afričkog i domorodačkog stanovništva na područuju novootkrivenog kontinenta i na svoj način reagovali su protiv takvih zločina. Pored priloženih radova, Blejk je u okviru zbirke ‘Pesme nevinosti i iskustva’ uvrstio i pesmu ‘Little Black Boy’.

Vilijam Blejk, tri rada na temu ropstva, 1791-76.
(rob-živ obešen, bičevanje robinje, Evropa podržana Afrikom i Amerikom)

'A negro hung alive by the ribs to a gallows'

Flagellation of a Female Samboe Slave   c.1791

William_Blake-Europe_Supported_By_Africa_and_America_1796

Tema nedelje: CRNA (Afrika i Evropa)

Evropa u doba renesanse otkriva ono što je još od vremena rimskog carstva za njene kulturološke i ekonomske potencijale bilo od velikog značaja – Afriku.

Afrički, pre svega, prirodni potencijali oduvek su privlačili Evropu. Takođe, veze dva kontinenta posredstvom trgovine robljem morale su biti vekovima uslovljene i uticale su, samim tim, i na umetnost.

Kao i statius crne boje, tako je i status afričkog stanovništva na belom kontinentu bio izrazito problematičan i nailazio je na strahovite otpore i, pre svega, poniženja.

Najpoznatiji Afrikanac (‘Mavr’) svetske književnosti svakako je Šekspirov Otelo za koga Jago kaže: „Ja mrzim Mavra. Moja je mržnja od srca..“. Poreklo i razloge mržnje do kraja tragedije, od vremena prvog izvođenja pa do današnjeg dana niko nije umeo da do kraja objasni.

1. Marie-Guillemine Benoist, ‘Portrait d’une négresse’, 1800.
2. Jan Mostaert, ‘Portret Afrikanca’, 1525.
3. Albreht Direr, ‘Robinja Katarina’, 1521.

1.Marie-Guillemine Benoist Portrait d'une négresse 1800.2. Jan Mostaert Portret van een Afrikaanse man3. DurerKatharina1521FlorenceUffizi450

Tema nedelje: CRNA (Afrika i Evropa)

U okviru ove teme odlično se uklapa i može biti korisna za dalja istraživanja knjiga ‘Revealing the African Presence in Renaissance Europe’. Sadržaj pripada The Walters Art muzeju iz Baltimora koji je knjigu štampao, a kasnije i u pdf formatu objavio, povodom istoimene izložbe, organizovane 2013. godine.

.

Tema nedelje: CRNA (Rasizam)

Posle Drugog svetskog rata jedan od dominantnih oblika izražavanja prezira prema čovečanstvu bio je rasizam, naročito izražen u SAD prema afro-američkom delu stanovništva.

Danas zvuči nezamislivo da tim ljudima nije bilo dozvoljeno da sede u javnom prevozu ili da su pili vodu sa posebnih česmi iznad kojih je pisalo ‘za obojene’.

Govori Martina Lutera Kinga, jazz muzika, rock’n’roll bili su načini da se na pomenute nepravde odgovori, ovoga puta bez prisustva nasilja. Nina Simon bila je među aktivnijima na tom polju.

.

Tema nedelje: CRNA (Rasizam)

Abel Meeropol je pod pesudonimom Lewis Allan 1937. godine napisao pesmu ‘Strange Fruit’ kao odgovor na seriju linčovanja afro-američkog stanovništva. Linčovanje je smatrano prihvatljivom kaznom, odobrenom od strane zakona, i regularno sprovođenom u pojedinim državama SAD.

Pesmu su u više navrata obrađivale Bili Holidej, Ela Ficdžerald i Nina Simon. Nokturalna atmosfera, postignuta glasom i kratkotrajnim zvucima klavira uznemirava, baš kao i stihovi pesme. Idiličnu atmosferu američkog juga narušava čudno ‘voće’, mrtva tela koja okrvavljena od linča vise sa drveća.

.

Tema nedelje: CRNA (Nasleđe Afrike)

Autorski tekst na blogu A . A . A – „Kuća izlazećeg sunca“, o folk standardu „House of Rising Sun“, pesmi afro-američkog anonimnog Homera, koju je tokom 20. veka obrađivalo više autora, među kojima sam za ovu priliku izdvojila dva: Boba Dylana i Lauren O’Connell.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s