Only Lovers Left Alive, poslednji film američkog reditelja Džima Džarmuša, sadrži scenu gde je nekoliko sekundi oko kamere zadržano na zidu dnevne sobe jednog od junaka filma, Adama. Na zidu se nalaze uramljene fotografije svih ljudi tokom duge istorije (uglavnom zapadne) kulture koje su modernog vampira inspirisale duhovno, intelektualno i stvaralački.
Na prvoj slici prepoznajemo Baha, Leonarda Koena, Meri Volstonkraft, Poa, Malera, Kafku, Toma Vejtsa i engleskog baroknog kompozitora Henrija Persela.
Na drugoj slici prepoznajemo Vilijama Blejka, Peti Smit, Njutna, Frenka Zapu, Igi Popa, Barouza i Kristofera Marloa.
Na trećoj slici prepoznajemo Bodlera, Bastera Kitona (setimo se Bertolučijevog filma „Sanjari“ gde se vodi dilema ko je bolji komediograf – Kiton ili Čaplin), Nikolu Teslu, Remboa, Emili Dikinson, Džejn Ostin, Oskara Vajlda, Bili Holidej, Frenka Sinatru.
Još jedna od zanimljivosti filma jeste odabir dva grada u kojima se radnja dešava. U pitanju su Detroit i Tandžir. Tandžir, grad na severu Maroka, poznat je po tome što je u njemu dugo boravio Vilijam Barouz. Detroit, grad duhova, napušten industrijski grad, idealno je mesto odbeglih od savremene civilizacije koja stoji nasuprot vrednostima duhovnih tragalaca čiji su portreti na Adamovom zidu.
Takođe, zanimljivo je napraviti paralelu između Detroita i Berlina, grada koji se ne pominje u filmu, ali koji je implicitno prisutan. Ne postoje dva sličnija mesta, duhovno i ekonomski (činjenica ne od malog značaja), od Berlina i Detroita. Oba grada bar jednom (Berlin više puta) bila su potpuno ekonomski ruinirana gde su se posredstvom socijalnih i društvenih previranja razvili novi oblici (sub)kulture.
Berlin tridesetih godina sa posleratnom inflacijom, kabareima i ruskom emigracijom. Zatim, Berlin devedesetih godina, posle pada zida, sa skvotovima, tehno muzikom i novim oblikom izlaganja umetnosti. Detroit na sličan način ponavlja priču, samo na drugom kontinentu, i u drugom vremenu, tamo gde je kontekst malo drugačiji, ali je suština ista. Ruinirani grad metafora je ptice Feniks, ljubavničkih lutanja noću, muzike i reči.
Još jedno od pitanja koje ovaj film otvara jeste odnos vampira i umetnosti. Ovo nije prvi film koji vampire stavlja u položaj melanholika i esteta, setimo se filmova Intervju sa Vampirom, Drakula Frensisa Forda Kopole ili Glad sa Ketrin Denev i Dejvidom Bouvijem u glavnim ulogama. Šta je to što čini da se vampiri osećaju, ne samo odvojeni od sveta, izgnanici iz istog svojevoljno, već toliki posvećenici i ljubitelji umetnosti? Naslućujemo li, zapravo, metaforu?
Takođe, psihologija prostora je bitna, kako u životu, tako i u umetnosti. Treba obratiti pažnju na različite sobe i predmete kojima su glavni junaci okruženi: lautama, knjigama, globusima, tapaciranim nameštajem, presvučenim u crveni pliš, starim apotekarskim bočicama, svijenim rukopisima, skulpturama i tapiserijama. Na narednim fotografijama nedostaje jedna osoba koja je implicitno prisutna, njena slika je u sobi trećeg junaka ove priče. U pitanju je Vilijam Šekspir čiju sliku na zidu pridržava nož. Prednost je data Marlou: buntovniku, otpadniku, onom koji se nije prilagodio. Vampirskom heroju.
1. Džo Stramer; 2. Johan Sebastijan Bah; 3. Kler Deni; 4. Meri Volstonkraft; 5. Aki Kaurismaki; 6. Bo Didli; 7. Franc Šubert; 8. Krisi Hajnd; 9. Franc Kafka; 10. Edgar Alan Po; 11. Brus Li; 12. RZA (Wu-Tang Clan); 13. Screamin’ Jay Hawkins; 14. Gustav Maler; 15. Henri Persel; 16. Tom Vejts; 17. Šarl Bodler; 18. Luis Bunjuel; 19. Vilijam Barouz
20. Bik koji sedi; 21. Maks Ernst i Dorotea Taning; 22. Robert Džonson; 23. Baster Kiton; 24. Nikola Tesla; 25. Rumi; 26. Vilijam Blejk; 27. Artur Rembo; 28. Hedi Lamar; 29. Peti Smit; 30. Čarli Peton; 31. Emili Dikinson; 32. Žan-Mišel Baskiat; 33. Robi Miler; 34. Džon Koltrejn; 35. Mark Tven; 36. Isak Njutn; 37. Marsel Dišan; 38. Fric Lang; 39. Naomi Klajn
40. Frenk Zapa; 41. Igi Pop; 42. Telonius Monk; 43. Harpo Marks; 44. Suzan Zontag; 45. Crni los; 46. Rodney Dangerfield; 47. Kristofer Marlou; 48. Džeronimo; 49. Samjuel Beket; 50. Džejn Ostin; 51. Džon Kits; 52. Oskar Vajld; 53. Džimi Hendriks; 54. Nikolas Rej; 55. Henk Vilijams; 56. Bili Holidej; 57. Nil Jang
Napomena: Većinu umetnika sam sama prepoznala. One koje nisam navela sam prema ovom izvoru. Odatle su i ovako numerisane fotografije. Fotografije s početka teksta preuzete su odavde.
A . A . A 