Iz dnevnika Franca Kafke

3. maj 1915.

Potpuna ravnodušnost i tupost. Presahnuo kladenac, voda u nedostižnoj dubini, pa i tamo neizvesno. Ništa, ništa. Ne shvatam život u Strindbergovom delu Zavađeni; što on naziva lepim, meni je odvratno kad se dovede u vezu samnom. Pismo za F., lažno, ne može se otpremiti. Kakva me prošlost ili budućnost draži? Sadašnjost je sablasna, ja ne sedim za stolom nego lebdim oko njega. Ništa, ništa. Pustoš, dosada, ne, nije dosada, samo pustoš, besmisao, slabost. Juče u Dobžihovicu

4. maj 1915.

Stanje se popravilo, jer sam čitao Strindberga (Zavađeni). Ja ga ne čitam da bih ga čitao, već da ležim na njegovim grudima. On me drži na levoj ruci kao dete. Sedim tamo kao čovek na nekom kipu. Deset puta mi preti opasnost da skliznem, ali posle jedanaestog pokušaja sedim čvrsto, sigurno i imam širok pogled.

Razmišljanje o odnosu drugih prema meni. Ma koliko ja možda bio sićušan, ovde nema nikog ko bi imao razumevanja za mene u celini. Imati nekog ko ima takvo razumevanje, recimo neku ženu, značilo bi imati oslonac sa svih strana, Boga. Otla razume ponešto, čak mnogo, Maks, Feliks ponešto, neki kao E. razumeju samo pojedine stvari, ali i njih sa gnusnim intezitetom, F. možda ne razume ništa, to u ovom slučaju, gde postoji neosporna unutarnja veza, predstavlja dabome nekakav umnogome poseban položaj. Ponekad sam verovao kako me ona razume a da to i ne zna, na primer kada me je, u ono vreme kad sam neizdržljivo čeznuo za njom, čekala na stanici podzemne železnice, a ja u žudnji da što brže stignem do nje, za koju sam pretpostavljao da se nalazi gore, već hteo da potrčim mimo nje pa me je ona tiho uhvatila za ruku.

13. septembar 1915.

Navečerje očevog rođendana, nov dnevnik. Nije toliko potreban kao inače, ne treba da se uznemirujem, dovoljno sam uznemiren, ali u koju svrhu, kad će doći, kako može srce, ne sasvim zdravo srce da podnosi toliko nezadovoljstva i toliko žudnje od koje se neprekidno trza.

Rasejanost, slabost pamćenja, glupost!

.

Prevod: Vera Stojić

Izvor: Franc Kafka, „Dnevnici 1914-1923“, u: Sabrana dela Franca Kafke, preveli Branimir Živojinović, Vera Stojić, Zdenka Brkić, Predrag Milojević, Vida Županski-Pečnik, Kaliopa i Svetomir Nikolajević, Nolit, Beograd, 1978.

Slike: Ernst Ludwig Kirchner, bakrorezi za Šamisoovu novelu „Čudnovata povest Petra Šlemila“ (Peter Schlemihl’s wundersame Geschichte)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s