Pesme Teda Hjuza o gavranu i Bogu

c738ff02443264ba13be10449e6c00f0

GAVRANOVA PRVA LEKCIJA

Bog pokuša da pouči Gavrana govoru.
„Ljubav“, reče Bog. „Kaži, Ljubav.“
Gavran zinu, i bela ajkula sjuri se
U more, i ode svijajući se nadole,
Otkrivajući svoju dubinu.

„Ne, ne“, reče Bog, „kaži Ljubav.
Ajde, probaj: LJUBAV.“ Gavran zinu,
I zunzara, komarac i ce-ce muva
Zazujaše, i sjuriše se svako svome
Lončetu sa mesom.

„Poslednji pokušaj“, reče Bog.
„Sad – LJUBAV.“ Gavran se zgrči,
Zinu, napregnu … i
Čovekova golema bestelesna glava,
Zavrtelih očiju, uloptiči se
Na toj zemlji, brbljajući proteste –

I Gavran se napregnu nanovo, pre
Nego što ga Bog spreči.
I ženina vulva,
Preko čovekovog vrata pade,
I stisnu se.
I njih dvoje rvaše se u travi.
Bog se borio da ih razdvoji,
I psovao je, plakao … šta sve ne:

Gavran, s križom savesti, odlete.

.

GAVRANOVO PRIČEŠĆE

„Elem“, reče Gavran, „šta prvo?“
Bog, izmožden Stvaranjem, hrče li hrče.
„Kuda?“. reče Gavran, „kuda prvo?“
Božje rame beše planina
Na kojoj sedeše Gavran
„Daj“, reče Gavran, „razmotrimo stvar“.
Bog, golema lešina,
Ležaše otvorenih usta.
Gavran štrpnu zalogaj, proguta ga.

„Hoće li se ova šifra otkriti probavi
Pri slušanju izvan razumevanja?“

(Beše to njegova prva dosetka.)

Ipak, živa istina, iznenada
Osetio se snažnim.

Gavran, hijerofant, grbav, nedokučiv.

Poluprosvećen. Nem.

(Užasnut.)

.

NEDAĆA

Dođoše vesti o reči.
Gavran je video kako reč ubija ljude.
I dobro se najeo.
Video je kako reč
Cele gradove melje u šljunak.
I ponovo se najeo.
Video je kako njeni sekreti truju mora.
I posta obazriv.
Video je kako njen dah
Sagoreva cele zemlje u prah.
Odleteo je. Posmatrao je.

Reč kliznu svojim putem, sva od usta,
Bez ušiju, bez očiju.
Video je kako sisa gradove
Kao bradavice krmače i ispija ljude,
Redom, do poslednjeg čoveka,
Svarenog želudačnim sokom reči.

Pohotna,
Reč iskuša svoja golema usta
Na zemljinom ispupčenju, pohotna,
Kao divovska zmijuljica,
Poče da sisa.

Ali snaga je oslabila.
Nije mogla da vari ništa osim ljudi.
Smanjila se, zgužvala se,
Ugnjecavila se,
Kao posrnula pečurka.
Na kraju,
Usahlo slano jezero.
Okončana joj era.
Sve što je ostalo samo je pustinja,
Zaslepljujuća od kostiju
I lobanja

A baš tuda Gavran hoda i misli.

.

DEČJA IGRA

Telo muškarca i telo žene ležaše
Bez duše, zijajući, blenući,
Dokona na cveću edemskom.
Bog se zamislio.
Taj problem baci ga u san.
Gavran se nasmeja.
Zatim pregrize crva, božje jedinče,
Na dva svijena dela.
U čoveka gurnu repni deo,
Ranjen kraj osta da visi.
U ženu gurnu glavić,
On uspuza kroz utrobu pa sve više
I višlje,
Pa proviri kroz njene oči,
I pozva repni deo
Na spoj ali brzo, brzo jer O,
Kako je to bilo bolno.
Čovek se probudi vučen preko trave.
Žena se probudi da vidi
Njegov dolazak.
Nijedno nije znalo šta se zbilo.
Bog je nastavio da spava.
Gavran je nastavio da se smeje.

.

GAVRANU POPUŠTAJU ŽIVCI

Gavran, osećajući da mu mozak klizi,
Otkriva da je svako njegovo pero:
Fosil ubistva.

Ko ubija sve njih?
Ko ubija sve te žive mrtvace,
Što klijaju iz njegovih živaca i krvi
Sve dok ne postane očigledno crn?

Kako odleteti od svojih pera?
I zašto su se nastanila
Baš na njemu?

Je li on arhiva njihovih optužbi?
Ili njihova avetinjska namera,
Njihova mučna osveta?
Njihov talac kome nema spasa?
Ni oproštaja.

Njegov zatvor je zemlja.
Obučen u svoju krivicu,
Pokušavajući da se seti svojih zločina

On teško odleće.

.

Sa engleskog preveli: David Albahari i Raša Livada.
Izvor: Časopis Gradac

TED HJUZ
Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat (ubila se 1963) sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“.
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s