Džon Don: „Buva“

BUVA

Gle ovu buvu, i gle u njoj
Kako je malo onog što mi odreče;
Mene je sisala prvo, sad siše tebe,
I u ovoj se buvi naše dve krvi mešaju:
Priznaj: to se ne može zvati
Grehom, il sramom, il gubitkom devičanstva,
No ipak ona uživa pre no što se udvara,
I nakrkana se nadima od jedne krvi što od dve posta,
A to je, avaj, više no što bismo mi uradili.

Ej, stani, tri života u jednoj buvi poštedi,
Gde smo gotovo, čak više nego venčani:
Ova buva je ti i ja, i ona je
Naš bračni krevet i bračni hram;
Mada gunđaju roditelji, i ti, spojeni smo
I zatvoreni u ovi živim zidovima smolca.
Mada te navika čini sklonom da me ubiješ,
Nek se samoubistvo tome ne doda,
Ni svetogrđe, tri greha u trostrukom ubistvu.

Surova i preka, da li posle
Narumeni svoj nokat u krvi nevinosti?
U čemu bi ova buva mogla biti kriva
Do u onoj kapi što od tebe usisa?
Ipak ti trijumfuješ i kažeš da
Ne nalaziš ni sebe ni mene slabijim sada;
Tačno je to; nauči onda da su strahovi lažni;
Upravo toliko časti, kad mi se daš,
Upropastićeš se, koliko ti je smrt ove buve života oduzela.

Džon Don: „Buva“, prevodilac nepoznat

Slika: Albreht Direr

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s