Tri godine bloga A . A . A

Brisel

Fotografija: Ana Ap. Izlog antikvarnice u Briselu, septembar 2014.

Brisel

Fotografija: Ana Ap. Izlog antikvarnice u Briselu, septembar 2014.

Internet mesto A . A . A nastalo je 23. oktobra 2011. godine. Bila je nedelja, kišno poslepodne kada sam konačno odlučila da plan sprovedem u delo. Pripadam onom tipu osoba koje mnogo više analiziraju nego što delaju pa mi je trebalo oko godinu dana da započnem sa „projektom“. Predlog mi je dao prijatelj kome sam, dok smo hodali ka nekoj kući na Vračaru, pričala o svim svojim zamislima. Duvao je vetar, padala je sitna kiša i drug je verovatno želeo da „skratim priču“ u pola jedanaest uveče, na putu ka kućnoj žurci, pa mi je samo rekao: „Zašto ne pokušaš sa blogom?“. Pojedini ljudi oko stvari kao što su nalozi na internetu ne razmišljaju mnogo. Za mene to, ipak, nije bilo tek otvaranje stranice na kojoj ću „cvrkutati“ i biti subjektivna u komentarima koji bi se ticali dnevnih, političkih i „kulturnih“ tema. Za mene je osnivanje ovog internet mesta posvećenog umetnosti (koji ja i dalje zovem blog, a koji nema nijednu odliku klasičnog bloga) bila misija.

Do pomenutog datuma 2011. ja sam napisala više od deset eseja i jednu knjigu. Na adrese mnogih redakcija i do mnogih uredničkih stolova stizale su koverte sa mojim esejima i poezijom. Nisam dobijala odgovore. Takođe, do pomenutog datuma moja druga knjiga bila je u nastajanju, analogije pri posmatranju umetničkih dela svakodnevno su bile zapisivane u jednu od četrnaest svesaka koje mi služe ili su služile kao beležnice. Svaka od njih bila je, i sada je, u upotrebi. Stvari do kojih mi je stalo shvatam vrlo ozbiljno što za formu kroz koju predstavljam ono što me zanima, a i za vreme u kome živimo, nije uvek najbolja preporuka i ne mora nužno voditi pozitivnom učinku. Detaljisanje, analitičnost i prvelika preciznost usporavaju čoveka. Nije bez razloga najbolji marketinši slog ikada napisan: just do it.

Na A . A . A sve se svodi na obrazovanje umetnošću. Stvaranje umetnosti, kao i fascinacija istom, jeste potencijal formiranja sopstvene ličnosti i, nimalo beznačajno, pojavnog sveta. Drugačijim očima gledamo na stvarnost posle svakog intelektualnog i estetskog iskustva koje doživimo kroz knjigu, film, skulpturu ili sliku. Obrazovanje umetnošću je moja misija i ona ima dvosmeran tok, one je, figurativno i simbolički, nastavak misije dva božanstva, Jupitera i Merkura. Jupiter je učitelj, on je napisao knjigu koju Merkur prenosi dalje. Hermes ili Merkur je posrednik, veza između bogova i ljudi, mrtvih i živih, znanja i onih koji su to znanje spremni da usvoje.

Na A . A . A mogu se prepoznati dve vrste znanja: ono koje sam ja prenela, održavajući merkurijansku tradiciju, i ono koje sam ja sama stvorila. Ja sam posrednik između znanja i čitalaca. To je moja uloga kao urednika. Često se ovde mogu čitati najrazličitiji eseji, poezija, citati ili pogledati slike starih majstora ili slikara savremenika. Nasuprot njima stoje moji eseji na određene teme koje želim sa drugima da podelim i za koje mislim da su važne.

A . A . A je čedo je do it yourself etike. Ja sam u prvom razredu srednje škole, u nedostatku prave literature i časopisa, sama napravila i napisala svoj časopis odnosno fanzin. I ovo sada što radim može biti neka vrsta te forme. Forme se menjaju (glinene tablice, papirus, knjiga, blog) i tako utiču na recepciju znanja. Internet ima svoje forme i svoja načela a ja pokušavam da se prilagodim i da doprinesem tom univerzumu. Vrlo popularnom mediju dala sam, ili se bar trudim da dam, ozbiljnost kakvu tema nalaže. Stara klasicistička norma da forma i tema moraju biti usklađene jeste ono što pokušavam da održim, trudeći se da ne budem, ni u jednom trenutku, normativna ili konzervativna.

Fotografije i tekst: Ana Arp