Mišel Manol: „Ukleti pesnik“ (odlomak)

col-port-2j

Gledate me kao retku zver! A treba da znate da je iz društva prognan onaj koji je, po nesalomivoj snazi duha, za glavu viši od banalne svetine. Ovaj svet stekao je toliku težinu prostaštva da je ono, uprkos čovečijem duhu, dobilo snagu strasti. Ali, ima izvrsnih oklopa koje ni sam otrov ne bi mogao da nagrize… Ostao sam ono što sam i nekada bio: odgovoran i razvratan. Avaj! nedostaje mi možda udarac bičem koji dodeljuju deci i robovima… Ali ne mari: kada budem izazvao opštu odvratnost i užas, osvojiću usamljenost.

Bodler nije slučajno izgovorio ove reči. On je jednostavno uživao u aristokratskom zadovoljstvu da se ne dopadne. Bilo mu je jasno da ove reči mogu izgledati pompezne i nadmene. Ali mu je bilo veoma stalo do ovog usiljenog, uzvišeno dominantnog držanja. Osećao je neobičnu radost u tome da šokira, da zbuni, da okrene protiv svih svoj pravi talenat drskosti.

Mišel Manol, Ukleti pesnik, prevela Zorica Milosavljević, Kosmos, Beograd, 1961.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s