Imre Kertes: „Galiotov dnevnik“ (izbor)

Hungarian Jewish WWII Memorial

Nemoral uživanja u umetnosti. Publika ne proprati delo, nego uživa u njemu.

Čoveka valjda ne čini piscem neki talenat, nego što ne priznaje jezik i gotove pojmove.

Još uvek može da potrese neverovatno slepilo ljudske svesti. Govore o ručku i o odmaranju posle ručka, a ne primećuju da je kanabe, na koje će prileći, njihov kovčeg.

Ako je Bog mrtav, ko će se smejati na kraju?

Kami: „Pisati sve – kako nailazi.“ (Ali ne nailazi.)

Samoubistvo koje meni, izgleda, najviše odgovara jeste život.

Evropljanin se najintenzivnije i najagresivnije plaši smrti. Lepo se to vidi u kulturama drugih kontinenata. Zato tamo ni „samoostvarivanje“ nije toliko važno.

Istinu ili moju istinu? Moju istinu? I ako to nije Istina? Onda moju zabludu, ali moju.

Bog: „Ako bacim pogled na ove ruine za koje sam verovao da su tvorevina..“

Svako je u pravu ko veruje u istinu; samo onaj nije u pravu ko ne veruje ni u šta.

Hoću da napišem roman – šta ću time reći? Ništa. Sto puta i hiljadu puta treba da potisnem ovu želju, da je opovrgnem, ismejem, dok je ili ne uništim, ili – budem prinuđen da napišem roman. I možda već nasuprot svojoj želji.

Pišem roman zato što tražim što oštriji bol.

Lepota je neostvarivi san želje. Zato je ljudsko stanje suprotno lepoti u svojoj najčistijoj formi uvek bol.

Prirodni instikt da je neko umetnik uopšte više nije prirodan.

Najalarmantniji nepoznati činilac: ja sam.

Biti mrtvac mora da je loše. ali (kao i u svemu) vremenom se čovek verovatno privikne.

Čoveku su uvek potrebne dve istovremene slike: „stvarna“ i „zamišljena“. Ali zašto pod znacima navoda? Jer nijedna nije potpuno stvarna, a ni zamišljena.

Svemu onome što je za mene važno istovremeno mogu da osetim i beznačajnost.

Sve sam definitivno promašio, i svemu je već kraj, a da istinski nisam ni mogao da započnem: dakle mogu reći da sam živeo ljudskim životom.

Pro memoria: memento mori.

Nekada je književnost prikazivala kako „oni“ žive, danas, međutim, pisac već može da govori samo o sebi: kako on živi (pokušava da živi), kako je on bespomoćan i izgubljen.

Pravo ime transcedencije: ništa. Zbog toga nije manje transcedentna.

Nije neminovno da pišem ovako kako pišem. Sartr je primetio da čovek uvek govori svojim glasom, ali uvek piše glasom drugih. Tačno.

Krudi je svojim Sindbadom opovrgao Kjerkegora: dokazao je da čulna genijalnost i u prozi može da se otelotvori; niz o Sindbadu je najveći donžuanski roman na svetu.

„Poznajemo samo one koji nam prouzrokuju patnju“; nije Kafka – Gete.

Čovekova ograničenost je njegov um.

Prema Geteu, u starosti treba da postanemo mistici.

Onaj ko se na racionalnoj osnovi suprotstavi mistici – i misteriji – njegov racionalitet je sumnjiv.

Možda san ujedinjuje čoveka sa svetom, sa čovekom, sa životinjom, sa mineralima; ali ako ne san, onda ni smrt; a možda je i nepostojanje individualno?

Studija Ištvana Biboa o antisemitizmu. Prenerazila me je. Ko je i šta je uništeno u Aušvicu? Četri miliona Jevreja. Ma ne: sve.

Gete: ako se čoveku nametne mnogo obaveza, ako se od njega mnogo zahteva, a ne priznaju mu se prava, onda mu mnogo treba platiti. – O, građanski način razmišljanja 18. veka! Nije mu ni palo na um da napiše: onda teror totalno treba pojačati.

Uvek sam imao jedan tajni život, i uvek je on bio pravi.

Na tekstu se, isto kao i na crtama lica, brzo javljaju znaci starenja.

Umrećeš ako i veruješ u bilo šta; ali ako ne veruješ u ništa, i kao živ si već mrtvac.

Biblija se dobro može razumeti bez istorije, ali istorija bez Biblije nikada.

Dokolica je so života.

Nije pitanje da li ima Boga ili nema. Čovek svakako samo tako može da živi kao da ga ima.

Kafka je pisao s leva na desno, ali je crtao s desna na levo. – Ima li to neko značenje? Ima li bilo šta bilo kakvo značenje? Ljubav. Ona će preživeti. Kao stid, kao mučenje.

Izbor i prevod: Sava Babić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s