Konstantin Kavafi: Pesme sa istorijskom tematikom

Kolmanskop

ROK ZA NERONA

Nimalo se nije uznemirio Neron
kada je dobio odgovor Delfijskog proročišta:
„Neka se čuva godine sedamdeset treće.“
Još je ostalo vremena za uživanja.
Sad mu je trideset. Sasvim je dovoljan
rok što mu je bog odredio
da se pripremi za buduće opasnosti.

Sad će se vratiti u Rim malo umoran,
ali prijatno umoran od novog putovanja
ispunjenog uživanjima do poslednjeg trena:
pozorišta, parkovi, stadioni …
noći tih gradova u Ahaji …
A pre svega – slast obnaženih tela …

Neron tako. A u Španiji tajno
okuplja i priprema svoju vojsku Galba,
starac kome je sedamdeset tri godine.

KORACI

Na krevetu od abonosa, ukrašenom
koralnim orlovima, u dubokom snu je
Neron – nesvestan, miran i srećan;
u punoj snazi svog robusnog tela,
i u divnom žaru svoje mladosti.

Ali u sali od alabastra u kojoj je
drevni lararijum Ahenobarba
kako su nemirni njegovi Lari!
Drhte mali kućni bogovi,
nastojeći da skriju svoja slabašna tela.
Jer su oni čuli neku zlokobnu buku,
samrtnu buku kako se diže stepeništem,
gvozdene korake koji potresaju stepenice.
I sad jadni Lari, skoro onesvesli,
guraju se u dubinu lararija,
jedan se preko drugog trpa i spotiče,
jedan maleni bog na drugog pada,
jer su oni shvatili kakva je to bila buka,
i već raspoznaju korake Erinija.

VLADAR IZ ZAPADNE LIBIJE

Uglavnom se svideo u Aleksandriji,
za tih deset dana svoga boravka,
Menelajev sin Arispomen,
vladar iz Zapadne Libije.
Kao ime, i odeća mu, uljudno, helenska.
Rado je prihvatao pošasti,
ali ih nije tražio: bio je skroman.
Kupovao je helenske knjige,
mahom iz istorije i filosofije.
Iznad svega, bio je škrt na rečima.
Mora da je dubokih misli, govorilo se,
a prirodno je što takvi ne pričaju suviše.

Nije bio dubokih misli, niti čega drugog.
Sasvim običan, smešan čovek.
Uzeo je helensko ime, odevao se poput Helena,
a naučio je, manje-više, i da se ponaša kao Heleni.
U duši je strepeo da slučajno
ne pokvari povoljan utisak
ako govori helenski sa strašnim varvarizmima,
a Aleksandrinci bi ga otkrili,
već po svom običaju, nesrećnici.

Stoga se  ograničio na malo reči,
pazeći sa strahom na padeže i na izgovor;
i nisu ga malo mučili ti razgovori
koji su se gomilali u njemu.

SATRAPIJA

Kakva nesreća, a stvoren si
za lepa i velika dela;
ta tvoja nepravična sudba svagda
da ti uskraćuje podsticaj i uspeh,
da te ometaju obične navike,
i tričarije i ravnodušnost.
I kako je užasan dan kada popuštaš
(dan ka odustaješ i kad popuštaš)
i kada krećeš peške ka Susi
i kada stižeš kod kralja Artakserksa
koji te milostivo prima na svoj dvor
i daje ti satrapije i slično.
A ti to prihvataš beznadežno,
sve te stvari koje ne želiš.
Za drugim plače tvoja duša, drugo bi htela:
odobravanje naroda i mudraca,
teško i neprocenjivo bravo;
Agoru, Pozorište, Lovorove vence.
Kako da ti to da Artakserks,
kako da sve to nađeš u satrapiji,
a bez toga kakav ćeš život provesti.

IZ ŠKOLE SLAVNOG FILOZOFA

Bio je učenik Amonija Sake dve godine:
ali su mu dodijali i filosofija i Saka.

Posle toga je otišao u politiku.
Ali je digao ruke od nje. Prefekt je bio budala
a svi oko njiga drveni mudraci i uštogljeni bukvani:
grčki njihov – očajan, jadnici.
Radoznalost mu privuče
pomalo Crkva: da se pokrsti
i da pređe u hrišćanstvo. Ali je brzo
promenio mišljenje. Zavadio bi se sigurno
s roditeljima, do razmetljivosti paganima:
i oni bi mu odmah – o groze –
uskratili svoje vrlo velikodnušno izdržavanje.

Međutim, ipak je morao da radi nešto. Poče da posećuje
sumnjiva mesta u Aleksandriji,
sve tajne jazbine razvrata.

Sreća mu je u tome bila vrlo naklonjena:
darovala mu je divan izgled.
A on je uživao u božanskom daru.

Bar još sledećih desetak godina
ta lepota će mu potrajati. Zatim –
možda će opet otići do Sake.

A ako starac u međuvremenu umre,
otići će do nekog drugog filosofa ili sofiste:
uvek se nađe neko pogodan.

A napokon, možda će i politici
da se vrati – iz hvalevrednog sećanja
na porodične tradicije,
dužnost prema otadžbini i druge slične zvučne stvari.

NA PUTU U SINOPU

Mitridat, slavan i moćan,
vladar velikih gradova,
gospodar silne vojske i flote,
na svom putu u Sinopu pođe seoskim drumom
kroz sasvim zabačen predeo
gde je živeo neki prorok.

Pošalje Mitridat svog oficira proroku
s pitanjem koliko će on još u budućnosti
steći bogatstva, kakvu sve moć?

Pošalje tog oficira, a sam
produži svoj put u Sinopu.

Prorok se zatvori u neku skrovitu sobu.
Posle nekih pola sata izađe
zabrinut i reče oficiru:
„Nisam bio u stanju sasvim jasno da vidim.
Danas nije povoljan dan,
Video sam neke nerazgovetne slike. Nisam dobro razumeo.
Ali mislim da bi kralj mogao biti zadovoljan onim što ima. –
Sve preko toga stvoriće mu neprilike.
Seti se, molim te, da mu ovo kažeš:
neka, zaboga, bude zadovoljan tim što ima.
Sudbina se menja neočekivano.
I reci kralju Mitridatu:
jako se retko nađe onaj divni drug
njegovog pretka, drug koji u pravi čas
kopljem ispiše po tlu dragocenu poruku Spasavaj se Mitridate.

OROFERN

Taj čiji lik na novcu od četri drahme
ima izgled kao da se smeši,
taj lepi, produhovljeni lik –
Orofern je, sin Arijartov.

Još kao dete su ga odveli iz Kapadokije,
iz velikoga očinskog dvora,
i poslali ga da odraste u Joniji
i da ga među strancima zaborave.

O divne noći u Joniji
kad je bez straha, na sasvim grčki način,
doživeo punoću uživanja.
U srcu svom, Azijat uvek;
ali po držanju, po govoru – Grk,
s tirkiznim ukrasima, odeven po grčki,
telo mu namirisano jasminovim uljem,
među lepim jonskim mladićima
on je najlepši, najsavršeniji.

Onda, kad su Sirijci u Kapadokiju
prodrli i postavili ga za kralja,
silovito se predao vladanju
uživajući svakog dana na nov način
pohlepno gomilajući srebro i zlato,
radosno i hvalisavo
gledajući kako svetlucaju hrpe blaga.
Što se tiče brige za zemlju, za upravu –
nije uopšte znao ni šta se zbiva.

Kapadokijci su ga brzo zbacili:
spao je opet na Siriju, da se na dvoru
Demetrijevu zabavlja i lenstvuje.

Jednoga dana ipak njegovu sveobuhvatnu dokolicu
prekinu neobične misli:
prisetio se kako je po svojoj majci Antiohidi
i po onoj starici Stratoniki
i sam pripadao lozi sirijskih kraljeva
i bio takoreći Seleukid.
Za kraće vreme ostavi razvrat i pijanstvo,
pa nespretno, skoro ošamućen,
pokuša nešto da spletkari,
nešto da postigne, neki plan da izvede,
ali bedno propade i na tome se svrši.

Biće da je njegov kraj negde opisan i zagubljen;
a možda je istorija prešla preko toga
i, sasvim ispravno, takav beznačajan
događaj nije se udostojila ni da zabeleži.

A taj čiji je lik na novcu od četri drahme
sačuvao šarm njegove divne mladosti,
zračenje njegove poetične lepote,
čulnu uspomenu na mladića iz Jonije –
Orofern je, sin Arijaratov.

CEZARION

Donekle da proverim neki podatak,
donekle da utučem koji sat,
prošle noći sam uzeo da čitam
zbirku natpisa o Ptolomejima.
Silne pohvale i laskanja
za svakog od njih su slične. Svi su sjajni,
slavni, moćni, milostivi;
sve što preduzmu je najmudrije.
A što se tiče žena ovog roda, i one su,
sve te Berenike i Klepotatre su čudesne.

Kad sam uspeo da proverim taj podatak
ostavio bih knjigu da mi jedna beleška,
usputna i nevažna, o kralju Cezarionu
nije smesta privukla pažnju…

Ah, evo te, stojiš tu sa svojim neobjašnjivim
šarmom, U istoriji jedva da
nekoliko redaka ima o tebi,
i tako sam te sa više slobode zamislio.
Zamislio sam te kao divnog i osećajnog.
Moja umetnost tvom liku daje
sanjivu lepotu i privlačnost.
I toliko sam živo maštao o tebi,
da sam kasno prošle noći, kad mi se ugasila
lampa – a namerno sam pustio da se ugasi –
poverovao da ulaziš u moju sobu,
učinilo mi se da si se zaustavio ispred mene: onakav
kakav si bio u osvojenoj Aleksandriji,
bled i umoran, savršen u svom bolu,
još se nadajući da će se na tebe sažaliti
pokvarena masa – koja šuška da je „Previše Cezara“.

Izvor: Konstantin Kavafi, 70 pesama, prevod Ivan Gađanski i Ksenija Maricki Gađanski, Rad, Beograd, 2006.

Fotografija: Mark Daniel

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s