Instalacije Jung Li

Jung Li, „Zašto?“, 2010.

Južnokorejska umetnica Jung Li rođena je 1972. godine u Seulu. Ono što njene neonske instalacije, odnosno fotografije koje prikazuju neonska slova, odlikuje jeste pejzaž u koji su smeštene poruke sa uobičajenim rečima koje izgovaraju zaljubljeni, povređeni, oni iznverenih očekivanja.

Pomalo paničnim i bizarnim ponavljanjem, ona reči koje svedoče o krahu emocija banalizuje, svodeći ih na neonski sjaj, šarenilo koje podeća na višemilionske gradove noću kada se ljudi vraćaju u svoje stanove-kutije. Na taj način umetnica svedoči o sveopštoj niskokaloričnosti životnih sokova, emocija i, najzad, o otuđenju.

Patetici i bizarnosti neonskih poruka doprinose predeli (koji se meni posebno dopadaju) čija je praznina zapravo praznina duše onih koji ove poruke-pitanja ponavljaju. Slova neona odnosno čitava instalacija, koja do nas dolazi posredstvom fotografije, semantički bivaju dopunjena okruženjem u kome su.

Ovde je reč o umetnosti koja se kreće u rasponu od lingvistike i ljubavnog govora a la Rolan Bart, neonske umetnosti a la Trejsi Emin, romaničarske upotrebe pejzaža kao ogledala subjekta, do klasične fotografije u boji. Reč je još i o veoma gorkom cinizmu, delom i parodiji emotivnog kraha, naročito žena i (uglavnom) njihovih stereotipnih pitanja i reakcija.

Jung_Lee_How_Could_You_Do_This_To_Me_2011_C_type_Print_1323692-1383549672-jl002_s-xlJung_Lee_The_End_2010_C_type_Print100_x_125_cm3tumblr_p16ahvII1x1wneujmo1_1280