Dnevnički zapis Lava Tolstoja

Image result for young tolstoy

2. jun 1851.

Osećam tugu u sebi, a ne mogu da je razumem i shvatim. Ni za čim ne žalim, niti šta žalim, nemam zašto da se ljutim na sudbinu. Jasno mi je da bi se pomoću mašte moglo divno živeti, ali ne. Mašta mi ništa ne ukazuje – nemam snova. Mogu se prezirati ljudi, i to je nekakvo sumorno raspoloženje – ali ni to ne mogu, ja o njima uopšte ne mislim; čas mi se čini: ovaj ima dobru jednostavnu dušu, čas opet: ne, bolje je ne tražiti, zašto se varati! Ni razočaranja nema, sve me zabavlja; ali zlo je u tome što sam se suviše rano prihvatio ozbiljnih stvari u životu, prihvatio sam ih se dok još nisam bio zreo za njih, iako sam osećao i razumeo; zato u meni nema jake vere u prijateljstvo, u ljubav i lepotu, i razočarao sam se u stvari koje su važne u životu; a u sitnicama sam još dete.

Sada, dok se sećam svih tih neprijatnih trenutaka u životu, koji mi se jedino i vrzmaju po glavi; bolno, suviše bolno ranjava život nežne strune da bi se mogao voleti; a onda ima nečeg izuzetno slatkog i velikog u ravnodušnosti prema životu, i ja uživam u tom osećanju. Kako jak izgledam sebi sa svojim čvrstim uverenjem, uprkos svemu da se ovde nema šta očekivati osim smrti; a odmah zatim mislim sa uživanjem o tome da mi je poručeno sedlo na kojem ću jahati u kavkaskoj nošnji, i kako ću padati u očajanje što mi je levi brk ružniji od desnog, i kako ću ga dva sata ispravljati pred ogledalom. Ni pisati ne mogu, sve je to glupo.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s