Fotografije Karen Knor

Karen Knorr - The Analysis of Beauty

Karen Knorr – The Analysis of Beauty, 1986-1988.

Karen Knorr - Thoughts on the Imitation of Ideas,

Karen Knorr – Thoughts on the Imitation of Ideas, 1986-1988.

Karen Knorr - The Demise of Logos, 1986-1988.

Karen Knorr – The Demise of Logos, 1986-1988.

Karen Knor voli muzejske kolekcije. Nije u pitanju ljubav prema slikarstvu, ili pak pojedinačnoj slici, već o celokupnom utisku koji zbirka umetničkih artefakata ostavlja na posmatrača. To je kao sa sobama koje skladište  mnogobrojne čudnovate predmete koje, kada bismo ih posmatrali odvojeno, ne bismo naročito zapazili (ili bismo, ali ne sa toliko intezivnim utiskom koliko kada ih posmatramo među drugim delima). Tada, svi predmeti, sve slike i crteži, celokupan nameštaj, tvore nešto posebno što, u stvari, postaje delo za sebe.

Fotografije Karen Knor nisu samo fascinacija koja prija oku već su i pokušaj preispitivanja artefakata evropske kulture, njenog nasleđa uobličenog kroz umetnička dela i enterijere u kojima se ista nalaze. Karen Knor reinterpretira opšta mesta evropskog slikarstva (na primer žanr mrtve prirode ili prikaze kolekcija unutar same slike), zatim, odnos posetioca muzeja (tj. posmarača njenih fotografija) prema pojmu Lepog i, najzad, ona duhovito (a ponekad pomalo i ironično) miri Prirodu i Umetnost tako što posredstvom fotografije stvara narativ koji bi trebalo da je (vizuelna) basna.

Basne, to svi znamo, imaju moralističku po(r)uku, a ovde to nije sličaj. Ili, ipak, jeste? Životinje prisutne na njenim fotografijama nisu u funkciji određene radnje već su svojim prisustvom još jedan način oneobičavanja prostora koji kao da su usamljeni, iako život na njima, umetnički dokumentovan trenutak, čini se, poseduje dinamiku i skoro arkadijsku radost. No, životinje pripadaju prirodi koja a priori nije lepa i ne poseduje svojstva estetskog predmeta. Ono što ju, kasnije, čini lepom jeste zapravo svest posmatrača koji joj stvara značenja.

Tako je, sada, i sa fotografijama na kojima su različite životinje koje bi, da su u svom prirodnom okruženju, verovatno nasrtale jedna na drugu. Pošto su iste u muzejskom prostoru, domu Muza, harmonije, lepote i spokojstva, onda su i one, baš kao i u basnama, u zajedničkom svetu koji dopunjuju i čine još lepšim svojim bojama, formom i apsolutnom indiferentnošću prema portretima onih koji bi ih, da mogu, opet lovili.

Karen Knorr - Salon Lilas

Karen Knorr – Salon Lilas, 2003-2008.

Karen Knorr - The Blue Salon Louis XVI, 2003-2008.

Karen Knorr – The Blue Salon Louis XVI, 2003-2008.

Karen Knorr - The Blue Salon Louis XVI

Karen Knorr – The Blue Salon Louis XVI, 2003-2008.

Karen Knorr - The Corridor

Karen Knorr – The Corridor, 2003-2008.

Karen Knorr - The Judgement of Paris, 2003-2008.

Karen Knorr – The Judgement of Paris, 2003-2008.

Karen Knorr - The Green Bedroom Louis XVI, 2003-2008.

Karen Knorr – The Green Bedroom Louis XVI, 2003-2008.

Karen Knorr - Demarteau's Salon, 2003-2008.

Karen Knorr – Demarteau’s Salon, 2003-2008.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s