Dve verzije Leonardove slike „Bogorodica među stenama“

 Leonardo da Vinci - Virgin of the Rocks, Louvre version

Leonardo da Vinci – Virgin of the Rocks (Louvre version)

Leonardo da Vinci - Virgin of the Rocks, London version

Leonardo da Vinci – Virgin of the Rocks (National Gallery version)

Prvu verziju slike „Bogorodica među stenama“ italijanski renesansni majstor Leonardo da Vinči naslikao je otprilike 1483. godine. Ta verzija danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu. Druga verzija slike nastala je otprilike 1506. godine i danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naglašavanje prostora u kojima se slike nalaze nije slučaajno jer se često na taj način i one same oslovljavaju.

Osim vremenske razlike između nastanka dve slike primetne su i mnoge druge, isprva oku posmatrača ne toliko uočljive. Kompozicija je na obe slike ista. Figure okupljene pod stenama čine skoro piramidalnu konstrukciju i za početak trebalo bi predstaviti one koji je sačinjavaju. Ženska prilika u plavom plaštu, blagog pogleda i spuštene brade je devica Marija. Svojom desnom rukom ona je obgrlila bebu Jovana Krstitelja dok svoju levu ruku drži iznad glave druge bebe – Isusa Hrista. Poslednja figura, ali ne i po značaju za značenje i kompoziciju slike, jeste figura anđela sa Bogorodičine leve strane koji jednom svojom rukom pridržava bebu Hrista.

Razlike, naizgled neprimetne, po nekima imaju skriveno značenje u koje nije moguće lako prodreti posle viševekovnih taloga prašine koja je prekrila značenje simbola. Na starijoj slici koja se nalazi u Luvru nijedna od figura nema oreol. Na mlađoj verziji slike Bogorodica, Hrist i Jovan Krstitelj imaju oreole, s tim da je uz oreol Jovanu Kstitelju dodat i krst koji on drži između ruku. Najveća izmena prisutna u prikazu anđela.  Na starijoj verziji on kažiprstom pokazuje na Jovana Krstitelja, pogleda koji kao da je uperen u nekoga van slike. Na mlađoj verziji, onoj gde Jovan Krstitelj ima krst između ruku, anđeo više ne pokazuje prstom na bebu Jovana ali je sada njegov pogled, umesto na nekoga/nešto van slike, dvosmisleno uperen u njega.

Leonardove verzije iste teme koja je opisana u nekim apokrifnim jevanđeljima čine se kao dve fotografije načinjene jedna za drugom u razmaku od nekoliko sekundi. Ipak, za tih nekoliko sekundi prava drama u pogledima i pokretima odigrana između dva učesnika – anđela i bebe Jovana. Druga dva aktera scene – Bogorodica i Hrist – kao da su van tog prostora i potpunonesvesni promene pokreta druga dva učesnika.

Nećemo znati da li su promene – koje su, kao što je poznato, izvršili pod majstorovim nadleštvom njegovi učenici – namerne ili slučajne. Ipak, u umetnosti se retko šta dešava slučajno, naročito ne pri tako važnim porudžbinama kao što su bile ove, ali se onda postavlja pitanje značenjskog smisla tih promena i u kakvoj su one, narativnoj ili pak religijskoj, vezi sa samom temom. Zašto anđeo više ne pokazuje rukom na Jovana onda kada je njemu dodat krst (druga verzija slike) i da li bi to uopšte trebalo da ima neko dublje značenje?

Na ovom primeru vidimo da umetnost radi umetnosti treba da bude podržana svojim načelima ali da je iluzorno očekivati da bude samodovoljna. Umetničko delo – ova Leonardova posmatrana su kao jedno – ne može samostalno biti održano kroz vekove. Slika nije puki nanos boja koje tvore formu, apstraktnu ili figurativnu. Ono zahvaljujući tim istim formama obrazuje narativni sled ili pak predočava jedan trenutak kao rezultat prošlosti (nečega što ne vidimo na slici) ili budućnosti (nečega što je tim istim formama nagovešteno).

Umetnička dela, naročito ona nastajala u prošlosti, bila su u bliskoj vezi i često neodvojivom diskursu sa drugim tendencijama doba koje su se manifestovala kroz religijske, društvene i institucionalne promene. Stoga, razlike na ovoj slici mogu ili ne moraju biti njima diktirane, ali ne treba im prevideti mogućnost uticaja i značaj ograničenja umetnika koje su sobom podrazumevale. Sa druge strane, to je moglo umetnika samo dodatno podstaći. Umetnost ima nešto od misterijskih kultova – skriva se, a želi da bude otkrivena. Umetnik mora da prati akademski ili crkveni kanon, sa slobodom da ga u određenom radijusu modifikuje ili proširuje ali, istovremeno, on akcenat premešta sa tematskih na formalne inovacije. Razvijanje perspektive i sfumato tehnike  neka su od najvećih dostignuća renesansne umetnosti podjednako koliko i dvosmislenost mitoloških i religijskih predstavljanja.

Slobodno poređenje misterijskih kultova i umetnosti nije bez smisla. Nešto od toga i danas postoji u umetnosti, bilo da su u pitanju umetnička dela novijeg datuma ili dela iz prošlosti kojima kao interpretatori pristupamo. Oba Leonardova dela imaju enormnu popularnost. Ona su , takoreći, eksplicitno izložena mnogim pogledima, otkrivena su i dostupna svakome ko plati monografiju, ulaznicu za muzej ili dok šetajući gradom baci pogled na razglednice-reprodukcije umetničkih dela. No, to ne znači apsolutno ništa. Izloženost pogledima i upotreba dela u komercijalne tržišne svrhe nije ekvivalentna pokušajima tumačenja, a naročito ne adekvatnog razumevanja i bar delimičnog dešifrovanja slike, njenih simbola i značenja (naglašavam reč „značenja“ jer je pluralizam nešto što treba poimati kao inherentno svakom umetničkom delu). Stoga, posvećenici u kult misterija – misti – nastavljaju da održavaju kult. Malobrojni su, odani i – čuvaju tajnu.

Preporuke:

Smart History: Leonardo’s „Virgin of the Rocks“ (text + video)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s