Ivan Bunjin o Sergeju Rahmanjinu

Sergei Rachmaninoff

Sergei Rachmaninoff

Ivan Bunjin

Ivan Bunjin, prvi ruski dobitnik Nobelove nagrade za književnost, o svom susretu sa kompozitorem Sergejem Rahmanjinom piše:

„Pri prvom mom susretu sa njim u Jalti desilo se među nama nešto slično onome što se dešavalo samo u romantičnim godinama mladosti Hercena, Turgenjeva, kada su ljudi provodili čitave noći u razgovorima o prekrasnom, večnom, o visokoj umetnosti. Kasnije, do njegovog poslednjeg odlaska u Ameriku, sretali smo se s vremena na vreme vrlo prijateljski, ali ipak ne tako kao kada smo na obali mora razgovarali skoro svu noć, i kada me je zagrlio i rekao: „Bićemo prijatelji zauvek““ Veoma su različiti bili naši životni putevi, sudbina nas je stalno rastavljala, naši susreti su bili uvek slučajni, najčešće kratki, i čini mi se uopšte da je velika uzdržanost postojala u karakteru mog plemenitog prijatelja. A one noći mi smo bili još mladi, daleki od uzdržanosti, nekako smo se iznenada zbližili, gotovo s prvim rečima koje smo razmenili. Bili smo u velikom društvu, koje se skupilo, sada se već ne sećam zašto, na veseloj večeri u najboljem jaltinskom restoranu „Rusija“. Za večerom smo sedeli jedan pored drugog, pili šampanjac „abrau-dirso“, zatim smo izašli na terasu, nastavljajući razgovor o onom opadanju proze i poezije koje se desilo u to vreme u ruskoj književnosti; neprimetno smo sišli u dvorište restorana, zatim na obalu, otišli na mol – bilo je već kasno, nigde nikog – seli smo na nekakve konopce, udišući miris katrana i onu nekakvu, sasvim posebnu svežinu svojstvenu samo crnomorskoj vodi, i pričali, pričali sve vatrenije i radosnije o onom čudesnom čega smo se sećali iz Puškina, Ljermontova, Tjutčeva, Feta, Majkova… Tada je on uzbuđeno, polako počeo da recituje one stihove Majkova na koje je možda već tada napisao, ili samo maštao da napiše muziku:

U pećini sam te čekao u vreme urečeno.
Ali dan se ugasio; njišući glavom snenom,
Zaspali su jablanovi, zaćutali galcioni:
Uzalud! Mesec se pojavio, zasrebrio i nestao;
Prolazila noć; ljubavnica Kefala,
Naslonivši se na crvenedveri
Mladog dana, ispuštala je iz vitica svojih
Zlatna zrna bisera i opala
na plave doline i šume.. „

.

.

Napomena:
Citat je preuzet iz knjige Uspomene Ivana Bunjina, prevodilac Stojanka Babović,Dereta, 2006.

Advertisements

One thought on “Ivan Bunjin o Sergeju Rahmanjinu

  1. Povratni ping: 06.05. Sergej Rahmanjinov – Sonata za violončelo g-moll I stav | Šta da slušam danas

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s