Kamij Sen Sans: „Karneval životinja“

Francuski kompozitor Kamij San-Sens biva inspirisan jednim od najstarijih biblijskih čuda, veličanstvenom epizodom iz Starog zaveta – pričom o Nojevoj barci. Kompozitor, baš poput pisca, organizuje delo kao da je reč o narativnom sledu događaja. U barku, koja će preostale neiskvarene žitelje spasti od potopa i sa njima stvorenja koja će im biti od koristi, prvo stupaju, naravno, kraljevi životinja – lavovi. Za njima slede sve druge životinje, od najmanjih do najvećih, od najlepših do najkorisnijih. Ulazak nije praćen panikom i guranjen – nema mesta kakofoniji i nesaglasju. Čim jedna kolona životinja obavi svoj ceremonijalni ulazak, za njom sledi druga kolona životinja, pa treća, i tako dalje. Različiti zvuci se smenjuju, organizovani u kompozicije koje notama treba da asocijativno slušaoca nadovežu na glasove koje proizvode odabrane životinje. Onomatopejski postupak kompozitora svedoči da sve može biti tema umetnosti, da su zvukovi svuda oko nas. Sve je muzika samo treba različite glasove i tonove uočiti i pravilno ih rasporediti. Samo.

San-Sens komponuje Karneval životinja februara 1886. godine u jednom malom autrijskom selu. Delo poseduje, baš kao i Holstov ciklus o planetama, odlike izazovne za komponovanje i elemente koji mogu biti duhoviti i zabavni za slušanje.

„From the beginning, Saint-Saëns regarded the work as a piece of fun. On 9 February 1886 he wrote to his publishers Durand in Paris that he was composing a work for the coming Shrove Tuesday, and confessing that he knew he should be working on his „Third Symphony“, but that this work was „such fun“ (… mais c’est si amusant!“). He had apparently intended to write the work for his students at the École Niedermeyer, but in the event it was first performed at a private concert given by the cellist Charles Lebouc on Shrove Tuesday, 9 March 1886.“ [1]

No, ne treba prebrzo donositi zaključke, ovo delo nije bila tek puka stilistička vežba i predah za kompozitora između stvaralačkih epizoda „ozbiljnijih“ dela, već i potvrda kompozitorovog poznavanja istorije muzike i poigravanja sa nasleđem tradicije. Kasnijim proučavanjem (delo je izvođeno privatno tek nekoliko puta a zvanično je objavljeno tek posle kompozitorove smrti) muzikolozi su otkrili „intertekstualne“ veze između ovog dela sa delima drugih kompozitora kao što su:

„…uses the theme of Jean-Philippe Rameau’s harpsichord piece „La poule“ („The Hen“) from his Suite in G major, but in a quite less elegant mood. („Poules et coqs“)

…good use of the well-known „Galop infernal“ from Jacques Offenbach’s operetta „Orpheus in the Underworld“  („Tortues“)

…theme from Hector Berlioz’s „Danse des sylphes“ (from his work „The Damnation of Faust“) played in a much lower register than usual as a double bass solo. („L’éléphant“)

The piece also quotes the Scherzo from Felix Mendelssohn’s „A Midsummer Night’s Dream“. („L’éléphant“)

„Fossiles“ quotes Saint-Saëns’ own „Danse macabre“.. “ [2]

Advertisements

5 thoughts on “Kamij Sen Sans: „Karneval životinja“

  1. Sjajno! Ovaj blog je, možda sam i rekla, pravo otkriće i mesto gde svratim gotovo svakodnevno da se ponečeg prisetim, ponešto novo naučim i da uživam. I ovaj post mi se naročito dopada. Imam samo jednu malu sugestiju. U Starom zavetu, u 1 Mojsijevoj nigde ne stoji taksativno nabrojano koje su životinje ušle u barku. Biblijski pisac ih navodi uopšteno. Pregledala sam detaljno, ponovo, 1 Moj. 6, 7, i 8. poglavlje. Nigde nema stiha koji tvrdi da je prvo ušao lav. Redosled ulaska životinja je, očigledno, doživljaj kompozitora. Ovo sam napomenula zbog: „Kompozitor, baš poput pisca, organizuje delo kao da je reč o narativnom sledu događaja. U barku, koja će preostale neiskvarene žitelje spasti od potopa i sa njima stvorenja koja će im biti od koristi, prvo stupaju, naravno, kraljevi životinja – lavovi. Za njima slede …“ Nadam se da ne zameraš. I još nešto: na bklogovima smo svi na ti, ukoliko postoji problem, može mi se i on sugerisati. Veliki, veliki pozdrav!

    • Zdravo Tanja.

      Svaka sugestija, komentar, neslaganje ili pak odobravanje uvek su poželjni i drago mi je da se čitaoci svojim komentarima uključuju u „život“ bloga. Tako treba.

      Naravno da nema nikakvog problema što smo na „ti“, to je sasvim u duhu interneta.

      Da, zapravo ja nigde nisam pročitala da je kompozitor bio inspirisan tom biblijskom epizodom ali sam, ipak, dozvolila svojoj imaginaciji da kulturološke, religijske i druge artefakte slobodno povezuje…

      Nadam se da mi niko neće zameriti i da neće taj postupak razumeti kao diletantski. Asocijacije su, u ovom slučaju, zaista očigledne a pritom i drugi slikari, na primer, kada bi biblijski tekst vizuelno predstavljali, nisu dosledno pratili naraciju i detalje istog, bilo je samo bitno ne skrnaviti slobodnom interpretacijom.

      Postoji jedna freska venecijanskog slikara Veronezea koja je trebalo da prikaže tajnu večeru. Slikar je u toj meri pustio imaginaciji na volju da je inkvizicija morala da reaguje. Kada je umetniku saopšteno da će freska morati da bude uklonjena on je jednostavno predložio da samo promene naslov. Tako je nešto što je tajna večera preraslo u svadbu u Kani. Ovim primerom samo želim da kažem da umetnost ima obavezu prema tekstu, ali ponekad je zanemari u detaljima.. Eto, to se i meni se dogodilo..

      Poredila sam narativni sled bilo kog teksta sa ulaskom životinja (bilo gde).. nekako je to uvek pravolinijski hod, ima početak i kraj..

      Još jednom – hvala na sugestijama! Uvek su dobrodošle i – korisne.

  2. Ma da, znam, razumela sam. Imala sam utisak da si sa apsolutnom sigurnošću navela nešto što nisi proverila i da stojiš iza toga i malo me je iznenadilo kao što me uvek iznova i iznova iznenadi ono: Eva je pojela jabuku! Kakvu jabuku?! Eva je pojela PLOD sa drveta poznanja dobra i zla. Naprosto mislim da su neke pojave zapravo činjenice u književnosti i da ih možda možemo prilagođavati nečem što stvaramo ali ne i našem razmišljenju kada o tom stvorenom razmišljamo. Reagujem jako (nemoj se naći u ovome!!!) kada neko Bibliju svodi na skup legendi i sl. Prosto mislim da su neki momenti u književnosti, u istoriji i u istoriji književnosti takvi da i kad ih adaptiramo moramo ukazati na izvor. Ma ništa strašno samo sam se malo iznenadila (daleko da sam čistunac koji traži propuste i sl.) jer je, opet kažem, tvoj blog ušao nekako u jedan momenat moga života kada sam, a da to ne znaš niti ti je to potrebno, tražila neke odgovore koji su iznad i tvojih i mojih postova. Tvoj pristup mi je pomogao u koječemu mada mi se čini, bar ovako intuitivno, da smo potpuno različite. Takođe me je opčinila studioznost i zaista ozbiljna tvoja posvećenost radu ovde, rasterećena potrebe da uzdigneš sebe, a oplemenjena željom da zaista nešto pokloniš. Uf, raspisah se i umorih se pomalo. Nadam se da sam pojasnila. Veliki pozdrav i veliki lajk. 🙂

  3. Povratni ping: KAMIJ SEN-SANS I MAKS ERNST: “DANSE MACABRE” I “UNE SEMAINE DE BONTÉ” | A . A . A

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s