Употреба сликарства у филмовима Алфреда Хичкока

Alfred Hitchcock

Alfred Hitchcock

У наставку можете прочитати одломке из књиге Слободана Мијушковића Алфред Хичкок: употреба сликарства у којој се аутор кроз функционално кратке и садржајне есеје бави темом Хичкоковог схватања филма као изразито сликовне пре него театарске или литерарне форме. Аутор је анализирао употребу сликарства у филмовима Криво оптужен, Станар, Уцена, Психо, Непознати из Норд експреса, Прозор у двориште, Невоље са Харијем, Вртоглавица и Конопац. Овде преносимо одломке коју су у вези са филмовима Криво оптужен и Психо.

Књига професора Мијушковића појавила се 2005. године у тиражу од хиљаду примерака који је убрзо по појављивању распродат. Изванредна, оргинална и подстицајна студија извршила је значајан утицај на ауторку ових редова, како у начину писања есеја и изразито академског формулисања ставова, у чему је ова књига један од врхунских примера, тако и у естетском смислу. После читања есеја садржаних у књизи филмови америчког редитеља постали су још више инспиративни и загонетни као синематичка имагинација омамљујуће ликовности и значења.

„Tреба одмх нагласити да овде неће бити речи о стриктно формално-језичким компонентама сликарства у хичкоковском филму. Не поставља се општа тема ликовности тог филма. На пример, кадрови неће бити посматрани као слике и анализирани у том смислу са тзв. ликовног становишта, у терминима као што су композиција, простор, светлост, боја и слично, нити ће се на том плану тражити евентуални упливи сликарства, цитирања, присвајања или директне референце на конкретна сликарска дела. Такође, изван интереса остају примери Хичкокове непосредне сарадње са одређеним уметницима, као што је то случај са филмом Зачаран (Spellbound) у којем је познату секвенцу сна главног јунака дизајнирао Салвадор Дали. Под употребом сликарства овде се разуме нешто сасвим друго, наиме његово конкретно, фактичко појављивање као објекта, као категорије или институције, кроз непосредно присуства елемената који ту институцију чине. У питању су бројни примери где се у иконичко, предметно, наративно, те посредно семантичко, симболичко или метафоричко ткиво филма инкорпорирају одређене конвенције, термини или знакови сликарства, и то они сасвим елементарним конкретни, као што су сликар, слика, музеј и слично. Имају се у виду заиста веома једноставне ствари, рецимо то да је нека личност у филму сликар, или да се бави сликарством као хобијем, то да се нека секвенца одиграва у сликарском атељеу, у музеју или на аукцији слика, често чак и то да се на зиду, у позадини неког кадра, налази нека слика, која може бити скоро неприметна, или постати предмет нечијег погледа, говора или акције.“.

Алфред Хичкок и Салвадор Дали: Spellbound

tumblr_mawbhjqozm1qbbjxvo1_1280

.

.

„I am not interested in content. It disturbes me very much when people criticize my films because of their content. It’s like looking at still life and saying „I wonder whether those apples are sweet or sour“. Cinema is form.“

.

Paul Cézanne - House of the Hanged Man

Paul Cézanne – House of the Hanged Man

Alfred Hitchcock - Wrong Man

Alfred Hitchcock – Wrong Man

.

„Сезанова слика има особине пејсажа али садржи извесна померања у односу на стандардну жанровску формулу. Мислимо на то да је концентрација значења премештена са природе на предмет, призор је кадриран тако да кућа, знатно приближена предњем плану, заузима главнину леве половине сликовног поља. С друге стране, овај ефекат још је више потенциран називом који слику практично измешта из пејсажног жанра. Назив говори о убиству, или самоубиству (слика се у литератури наводи и под називом „Кућа самоубице“), дакле о смрти. […] Напетост, неизвесност одсуства, празнине, испуњава Сезанову слику до тачке високог интезитета, она говори снагом невидљивог, оним што је изван непосредног визуелног искуства, То је пре свега говор присуства одсутног.

Уколико пак ову слику примамо као пејсаж, онда је то заиста „a frightening landscape“, што је, индикативно, израз који је психијатар употребио описујући душевно стање госпође Балестреро (јунакиње филма Криво оптужени – А.А). Ту атмосферу, осећање страха, неизвесности, злокобне тајне и сумње, слика емитује већ својом чисто пластичком организацијом, нарочито интеракцијом фактурних, колористичких, светлосних и просторних елемената. Сезанов пејсаж може се овде читати као сликовни, визуелни еквивалент наратива, или још пре као позадински сликарсти statement који у значење наратива убацује додатну функционалну јединицу. У питању је интеракција иконичког и вербалног, представе и речи, сликовног и наративног садржаја који су доведени у међусобну активну координацију.“

.

Алфред Хичкок и употреба сликарства у филму Психо

Norman Bates in Psycho

Anthony Perkins in Psycho

„Слика (готово сасвим сигурно репродукција засад непознатог оргинала изведеног, колико се може видети, у маниристичко-барокном маниру) са представом „Сузана и старци“ приказује секвенцу из добро познате старозаветне приче о Сузани, која је веома често била предмет сликарских представа, нарочито између 16. и 18. века. […] Посебно означавање ове слике разликује се од издвајања неких других предмета утолико што је у питању „тихи“, пасивни, маргинални предмет који нема активну улогу у разјашњавању догађаја , тј. накнадном откривању и реконструкцији конкретног чина убиства. [..] Једино његово померање из зоне неприметног backgrounda дешава се онда када га Норман привремено уклони са зида како би кроз рупу коју овај заклања посматрао Мерион док се свлачи пре него што ће отићи под туш. […] И  док као (материјални) предмет она има функцију прикривања, преграде између два „света“, између простора посматрача и простора посматраног, као представа она чини управо обрнуто, открива једну од пукотина Нормановог поремећеног ума, отвара пролаз ка психи корисника/посматрача. […]“

Norman Bates in Psycho

Norman Bejts u filmu „Psiho“

Vera Miles in Psycho

Vera Majls u filmu „Psiho“

„Воајеристички контекст ове теме/слике могли бисмо посматрати као форму понављања или дуплирања воајеристичке секвенце у самом филму или, ако следимо хронологију догађаја, као најаву те секвенце. Такође, још једну паралелу између библијског наратива, као подлоге сликарске представе, и филмског наратива, у који је ова представа инкорпорирана, налазимо у теми купања. Сузана се купала у врту док су је старци посматрали, пре него што ће је напаствовати. Норманово око, које пиљи кроз рупу узиду, види Мерион док се свлачи, у црном вешу, пре него што ће ући у каду  и навући за собом полупровидну завесу. На крају, и старци и Норман (и/или његова мајка) бивају кажњени за оно што су починили, у шта је у извесном смислу уплетен њихов воајеризам. Ови додири и прожимања слике и њеног наратива са филмским наративом нису директни, праволинијски и једносмерни.“

Norman Bates House

Kuća u kojoj je sniman film „Psiho“

Edward Hopper - House by Railroad

Edward Hopper – House by Railroad

„Мотел Бејтс, заједно са кућом у залеђу, изгледа као некаква приватна, интимна галерија слика, или пре Wunderkamer, где се поред сликарских налази и мноштво других чудних, неутилитарних, у ширем смислу уметничких предмета. Наравно, сви ти предмети заједно (пре свега, наравно, пуњене птице, које Мерион, за разлику од слика, одмах примећује) понешто говоре, понекад веома директно, о психолошком профилу онога у чијем се животном простору налазе. На пример, упадљива доминација мотива са женским фигурама, најчешће актовима (заједно са Сузаном и репродкцијом Тицијанове „Венере са огледалом“, на зидовима мотела може се запазити пет слика са представама женских актова), осим што сведочи о интересу или склоности према одређеним мотивима и темама а не стиловима, свакако би се могла повезати са чувеном Нормановом индиректном самодефиницијом: „…a boy’s best friend is his mother“. […] Сликарска представа излази из позадинског, естетског и декоративног плана, суделујући у дескрипцији лика.“

Цитати:

Слободан Мијушковић, Алфред Хичкок/Употреба сликарства, Културни центар Београда, Народни музеј Црне Горе – Цетиње, Београд, 2005.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s