Цртежи на страницама атласа

Fernando Vicente, "Penibético"

Fernando Vicente, „Penibético“

Фернандо Висенте је савремени шпански уметник који осликава странице атласа и на основу картографских облика асоцијативно надовезује друге облике – људског лица, тела и животиња. Атласе проналази по старинарницама, бувљацима, антикварним књижарама, у неименованим пролазима где се могу пронађи одбачени предмети, артефакти и наследства грађанске културе. Серија његових радова под називом Атлас тема је овог текста. Посредством уметности шпанског сликара описаћу своју фасцинацију још једном формом књиге, а посредством ње и предмета. Већ сам нагласила да у форми књиге није само литература, фикционализовани садржај у стиху или прози. На пример, у форми књиге су и хербаријум, атлас, дневници, личне бележнице, итд. Све оне, званично лишене фикције, за мене су биле управо обрнуто – полазиште за трансформацију стварности, за фикцију. Филм Просперове књиге Питера Гринавеја, један од мојих омиљених, управо предочава какве све књиге могу постојати и какве светове, форме, садржаје и агрегатна стања између својих корица књиге могу обухватити, нарочито ако се нађу у библиотеци мага какав је Шекспиров Просперо, јунак драме Бура.

Један од првих писаца које сам открила, који је и до данас остао један од мојих омиљених, а управо употребљена реч не садржи искључиво сентименталну конотацију, био је Жил Верн. Како је ово блог посвећен уметности и путницима, Жил Верн је, са правом, одувек био тема мојих размишљања о есејима са том тематиком, а његови романи разлози да сакупљам атласе и глобусе. Ево приче о њима, хронологија је доследна. Мој први атлас био је део школског прибора, уџбеник за основну школу потребан на часовима географије. Како сам тих година читала романе  Двадесет хиљада миља под морем, Деца капетана Гранта, Пут око света за осамдесет дана, Пет недеља у балону, Авантуре капетана Хатераса, Пут у средиште Земље, Јужна звезда није ми било лако да истовремено држим две књиге у рукама. Фотокопирала сам странице атласа, нарочито оне на којима су били појединачни континенти. Исте сам залепила на зид иза врата собе, а наспрам кревета на коме сам читала, тако да је провера и анализа прочитаног могла да буде потпуна. Обележавала бих територије, повлачила линије путовања. Други атлас, обимну књигу плавих корица, добила сам за четрнаести рођендан и вишеструко сам је користила током средњошколских дана када сам књижевност Жила Верна заменила читањем магазина National Geographic. Сећање на тај период прожето је недоумицом: да ли сам ја заиста била толико каприциозна, као што је мој отац говорио, када сам захтевала од њега да наговори колегу из канцеларије да поручи сестри у Канади како постоји једна девојка у Србији, јако заинтересована за магазин National Geographic, тако да би било лепо уколико би она сваког месеца слала по један примерак. Још једна преокупација, чији доживљај не би био употпуњен без „плавог“ атласа, али ни поменутог магазина, била је и серија Х Files  посредством које сам развила додатну страст према фото-апаратима и телескопима.

И Жил Верн, и атласи, и Национална Географија, Фокс Молдер и Дејна Скали, атласи ноћног неба, све то сам, стицајем околности, потиснула, све набројано постало је предмет за таван и, једном речју, сећање. Страст ка сакупљању глобуса је остала. У ствари, није то била, у тренутку куповине, никаква страст, већ удовољавање жељи детињства. Кад год погледам на своју колекцију од пет глобуса, углавном купљених или добијених у првим годинама факултета, као кора око ољуштеног воћа на сликама холандских мајстора, увија се и извија нешто на дну мог стомака. Први глобус добила сам пошто је мој деда умро. Кад год бих погледала у њега, у плаву боју океана, сетила бих се плавих очију. Други глобус био је поклон момка који је дуго био заљубљен у мене. Осећај непријатности, упоредив са светлошћу која је из њега допирала (у питању је глобус-лампа). Трећи глобус купила сам сама себи у Француској, на мини бувљаку, крај неког замка. Доносећи га у Београд, после десет сати путовања, извукла сам га поломљеног из кофера. Четврти глобус купила сам пошто сам положила испит. Био је то невероватан хир у циљу олакшања стреса када је спарног јунског јутра било неподношљиво стајати. Наредни глобус добила сам од другарице, пар година после описаног догађаја. Отишла сам код ње, опет је било лето и одвратно спарно, почела је да ме пропитује о недавном догађају, узроку непотребних емотивних расположења. Kада год бих погледала врх ормана, тамо где су стајали сви ти глобуси, успомене по којима је била прашина, све написано би, у неразмршеном низу, било предамном. Наша планета се пуно пута окренула за све те године, а да ја ниједном нисам окренула прстом било који од тих глобуса.Тада сам одлучила да их, уместо на таван, склоним у подрум.

Fernando Vicente, "Afrodita"

Fernando Vicente, „Afrodita“

Fernando Vicente, "Maasai"

Fernando Vicente, „Maasai“

Fernando Vicente, "Afrodita"

Fernando Vicente, „Afrodita“

Fernando Vicente, "Atlántica"

Fernando Vicente, „Atlántica“

Fernando Vicente, "Oceanía"

Fernando Vicente, „Oceanía“

Fernando Vicente, "Atlas-Prometeo"

Fernando Vicente, „Atlas-Prometeo“

Fernando Vicente, "Baño"

Fernando Vicente, „Baño“

Fernando Vicente, "Explosión"

Fernando Vicente, „Explosión“

Fernando Vicente, "Caballo"

Fernando Vicente, „Caballo“

Fernando Vicente, "Bronce"

Fernando Vicente, „Bronce“

Fernando Vicente, "Delfín"

Fernando Vicente, „Delfín“

Fernando Vicente, "Pez"

Fernando Vicente, „Pez“

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s