Портретни покушај обухватања погледа: Јозеф Рипл Ронаи

Joszef Rippl-Ronai

Maђарски сликар  Јозеф Рипл Ронаи (Jozsef Rippl Ronai) рођен је 23. маја 1861. године.  Нема пуно биографских података о њему, као ни оних теоријских који би били адекватно полазиште за даља истраживања. Сликар о коме говоримо заправо је био дипломирани фармацеут. После школовања у Будимпешти, сликар 1884. одлази у Минхен на студије сликарства одакле 1886. прелази у Париз.  Тамо упознаје чланове набистичке  групе ( Les Nabis) и ствара под њиховим утицајем.  Оно што је одлика његовог сликарства, a што га доводи у исти тематски оквир са уметницима попут Kees van Dongena и Алексеја Јавленског (Alexej von Jawlensky) јесте посвећеност жанру портретног сликарства кроз који је, далеко другачијим изразом, подједнако као и они изражавао своје утиске о психолошким карактеристикама својих модела, али и о њиховом социјалном пореклу и статусу. Један од његових омиљених модела биле је мађарска пијанисткиња Zdenka von Ticharich.  

Портретно сликарство може бити полазиште за убедљиву психолошку анализу, ласкање, наглашавање унутрашњих комешања или пак социјалног статуса. Сликар може и на основу спољашњих детаља на слици који окружују особу сугерисати доминантну карактерну црту, мисао портретисане особе,  расположење, непосредан повод за настанак портрета. Портретом доминира горњи део тела – глава, лице, очи. Нарочито истицањем очију, њиховог положаја у односу на обрве, као и правац погледа сликар може реципијенту сугерисати најразноврсније утиске који се тичу модела – жељу, страх, чежњу, одсутност, замишљеност, бол, циничност, концентрацију, незадовољство, очекивање, изневереност.

Портрет може подразумевати пуну величину портретисане особе или само део тела који се налази изнад груди, профил или положај тела у седећем положају (било да је у питању фотеља или пак коњ). Портретисани субјект може бити ослоњен, може седети или стајати, бити наг или обучен, бити у простору или на отвореном. Даме које је мађарски сликар портретисао потсећају на француске госпође које би окупљале интелектуалце, уметнике, дипломате на својим соареима. Горе приказана дама одувек ме је подсећала на госпођу де Германт, јунакињу Прустовог романа У трагању за изгубљеним временом. Ево како главни јунак размишља о њој у трећој књизи романа Око Германтових. Наредни цитат може бити добара литерарни предложак за наредна дела.

„Због свих тих наизменичних појава различитих лица гђе Германт, лица која су, у целини њене тоалете, заузимала један релативан и променљив простор, час скучен, час простран, моја љубав се није везивала за ове или оне променљиве делове пути или тканина који су, како у који дан, узајамно размењивали своја места и које је она моглапреиначавати и замењивати готово потпуно новим а да тиме не измени моје узбуђење, јер и кроз те промењене делове, под новим оковратником и непознатим образом, осећао сам да је то још увек гђа Германт. Ту невидљиву особу сам ја волео, ону која је покретала све то, и волео бих да сам могао њен живот, живот ње, чија ме је хладноћа болела, чије ме је приближавање потресало, да сам могао њен живот заробити и растерати њене пријатеље. Могла је она истицати какво плаво перо или показивати зажарено лице а да њени поступци не изгубе зато нимало значаја за мене.“

Марсел Пруст, Око Германтових, превео Живојин Живојновић, Паидеа, Београд, 2007.

Joszef Rippl-Ronai

Joszef Rippl-Ronnai – Zorka Wearing a Blue Blouse with Green Casket

Joszef Rippl-Ronnai

Joszef Rippl-Ronnai

Joszef Rippl-Ronnai

Joszef Rippl-Ronnai

Joszef Rippl-Ronnai

Joszef Rippl-Ronnai

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s